Globalni avio-saobraćaj ponovo se našao pod pritiskom naučnika i ekoloških organizacija nakon objavljivanja studije koja pokazuje koliko veliki svetski aerodromi doprinose klimatskim promenama. Istraživanje koje su sproveli ODI Global i organizacija Transport & Environment analiziralo je emisije ugljen-dioksida sa oko 1.300 aerodroma širom sveta tokom 2023. godine, a rezultati su pokazali da mali broj vazdušnih čvorišta proizvodi ogroman deo ukupnog zagađenja.
Prema podacima iz studije, samo 100 najvećih aerodroma odgovorno je za gotovo dve trećine emisija CO2 iz globalnog putničkog avio-saobraćaja. Naučnici upozoravaju da avijacija postaje jedan od ključnih izazova u borbi protiv klimatskih promena, posebno u trenutku kada broj letova i putnika nastavlja da raste iz godine u godinu.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da se među deset najvećih zagađivača nalaze čak tri evropska aerodroma, uprkos tome što evropske države godinama promovišu strategije za dostizanje „neto nulte emisije“ do 2050. godine. Kritičari smatraju da obećanja o zelenoj tranziciji sve teže prate realni rast avio-industrije i konstantno širenje kapaciteta najvećih aerodroma. Ekološki stručnjaci upozoravaju da emisije iz avio-saobraćaja imaju mnogo širi efekat od samog ugljen-dioksida. Pored CO2, avioni proizvode azotne okside, čestice čađi i tragove kondenzacije u atmosferi, što dodatno utiče na zagrevanje planete i kvalitet vazduha u urbanim područjima.
Dubai, London i Los Anđeles predvode listu najvećih zagađivača
Na samom vrhu liste nalazi se međunarodni aerodrom u Dubaiju, koji je prema istraživanju proizveo čak 23,2 miliona tona ugljen-dioksida tokom jedne godine. Dubai je poslednjih decenija postao jedan od najvažnijih globalnih tranzitnih centara, sa ogromnim brojem interkontinentalnih letova koji povezuju Evropu, Aziju, Afriku i Severnu Ameriku.
Odmah iza njega nalazi se londonski Hitrou, sa oko 21 milion tona emisija CO2. Iako britanske vlasti i uprava aerodroma ističu da imaju planove za smanjenje emisija i prelazak na održivije modele poslovanja, kritičari upozoravaju da planirano širenje kapaciteta dodatno komplikuje ostvarivanje klimatskih ciljeva.
Treće mesto zauzeo je aerodrom u Los Anđelesu sa gotovo 18,8 miliona tona emisija. Samo ova tri aerodroma zajedno proizvedu količinu ugljen-dioksida koja višestruko premašuje emisije pojedinih velikih evropskih gradova. Analitičari ističu da takvi podaci jasno pokazuju koliko veliki međunarodni hubovi imaju uticaj na globalno zagrevanje. Na listi najvećih emitera nalaze se i aerodromi u Inčeonu, Njujorku, Hong Kongu, Parizu i Frankfurtu. Reč je uglavnom o ogromnim međunarodnim čvorištima kroz koja godišnje prolaze desetine miliona putnika, dok broj poletanja i sletanja svakodnevno raste.
Evropski aerodromi pod posebnim pritiskom zbog klimatskih ciljeva
Posebno zabrinjava podatak da evropski aerodromi ukupno emituju više štetnih gasova nego svi aerodromi u Latinskoj Americi, Africi i na Bliskom istoku zajedno. To dodatno pojačava pritisak na Evropsku uniju koja pokušava da se predstavi kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena.
Ekološke organizacije upozoravaju da se stvarna politika često razlikuje od javnih obećanja. Dok vlade govore o zelenoj tranziciji, broj letova se povećava, grade se novi terminali i proširuju piste kako bi se prihvatio još veći broj putnika. Kritičari tvrde da avio-industrija i dalje ostaje duboko zavisna od fosilnih goriva i da prelazak na održive alternative ide mnogo sporije nego što se očekivalo.
Predstavnici organizacije Transport & Environment ocenjuju da industrija ozbiljno kasni sa smanjenjem emisija. Oni upozoravaju da dalja ekspanzija aerodroma može dodatno otežati ostvarivanje ciljeva iz Pariskog klimatskog sporazuma, posebno jer održiva avionska goriva još nisu dovoljno zastupljena da bi značajno promenila ukupnu sliku. Sa druge strane, aerodromi i avio-kompanije tvrde da ulažu milijarde u modernizaciju flote, energetsku efikasnost i razvoj alternativnih goriva. Uprava londonskog Hitroua navela je da će sva buduća proširenja morati da budu usklađena sa britanskim zakonima o zaštiti klime, kvaliteta vazduha i kontrole buke.
Avio-industrija raste brže nego što planeta može da podnese
Dok su mnoge industrije nakon Pariskog sporazuma iz 2015. godine postepeno smanjivale emisije štetnih gasova, avio-saobraćaj nastavio je da beleži gotovo neprekidan rast. Povećanje broja turista, jeftiniji letovi i širenje globalnih poslovnih mreža doveli su do toga da milioni ljudi danas putuju avionom češće nego ikada ranije. Problem nije samo u velikim međunarodnim aerodromima, već u kompletnom modelu savremenog vazdušnog saobraćaja. Industrija je postala ključni deo globalne ekonomije, ali istovremeno i jedan od najtežih sektora za dekarbonizaciju. Za razliku od automobila ili energetike, avijacija trenutno nema jednostavnu zamenu za fosilna goriva na dugim relacijama.
Naučnici smatraju da će naredna decenija biti presudna. Ako emisije nastave da rastu sadašnjim tempom, avio-industrija bi mogla postati jedan od najvećih pojedinačnih izvora zagađenja na svetu. Pojedine procene čak navode da bi, kada bi avijacija bila država, bila među najvećim globalnim emiterima ugljen-dioksida.
Ipak, potražnja za letovima ne pokazuje znake usporavanja. Uprkos klimatskim upozorenjima, milioni putnika svakodnevno prolaze kroz najveće svetske aerodrome, dok se u atmosferu oslobađaju nove količine gasova koje dodatno ubrzavaju zagrevanje planete. Upravo zbog toga debata o budućnosti avio-saobraćaja postaje jedno od najvažnijih pitanja savremenog sveta.
