U Nemačkoj besne zbog naplate, dok je u Srbiji to već postalo svakodnevica
Nedavna iskustva kupaca u nemačkom Kauflandu, gde su plastične kese naplaćene po simboličnoj ceni od jednog centa, izazvala su burne reakcije. Na društvenim mrežama, jedna žena je podelila svoje razočaranje nakon što su joj naplatili kese koje je planirala da koristi više puta. Iako je želela da smanji količinu otpada, nije mogla da veruje da će je zbog toga dodatno naplatiti. Nakon toga, vratila je kese, naglašavajući da su proizvodi već dovoljno skupi i da dodatna naplata nije opravdana. Slična iskustva podelili su i drugi kupci, pa se mnogi pitaju da li je ovo samo još jedan pokušaj trgovinskih lanaca da povećaju svoje prihode, ili možda stvarno namera da se smanji korišćenje plastike.
Iz Kauflanda su objasnili da je naplata plastičnih kesa standardna praksa koja ima za cilj da podstakne odgovorniju potrošnju plastike, dodajući da se višekratne kese nude kupcima kao alternativa. Korišćenjem ovih kesa, prema njihovim podacima, moguće je uštedeti do 693 tone jednokratnih plastičnih kesa godišnje. Slično je i u Aldi trgovinama, gde se naplata kesa primenjuje još od 2019. godine. Ova praksa u Nemačkoj nije nova, ali je ipak naišla na iznenadnu negativnu reakciju kupaca koji smatraju da je cena kesa preskupa.
Sličan sistem u Srbiji: Kese već dugo nisu besplatne
U Srbiji, naplata plastičnih kesa u supermarketima nije novost. Iako se u Nemačkoj naplaćuju po simboličnim cenama, u Srbiji su cene nešto višie i kreću se od 15 do 20 dinara po kesi, u zavisnosti od trgovinskog lanca. Ova praksa je uvedena sa ciljem smanjenja potrošnje plastike i podsticanja kupaca da koriste torbe za višekratnu upotrebu. Zanimljivo je da se u Srbiji na kesama za voće i povrće još uvek ne naplaćuje ništa, dok su druge vrste kesa, kao što su plastične i više korišćene kese, naplaćene.
Pitanje koje se postavlja je: da li je naplata plastičnih kesa opravdana i da li ona stvarno podstiče odgovorniju potrošnju plastike? Dok neki smatraju da je to samo još jedan način da trgovinski lanci povećaju svoje prihode, drugi veruju da je ovakva praksa nužna u borbi protiv prekomerne potrošnje plastike i zagađenja životne sredine. I dok se Nemačka bori sa negodovanjem kupaca, u Srbiji je naplata plastičnih kesa postala deo svakodnevice, pa čak i ne izaziva mnogo pažnje.
Kao što je očigledno, praksa naplate plastičnih kesa ne izaziva samo razmišljanje o ekologiji, već i o tome kako trgovci tretiraju svoje kupce.
