26 °C Belgrade, RS
5 jula, 2022

NAŠ HIRURG OTKRIVA ZAŠTO JE GOJAZNOST OKIDAČ ZA TEŽAK OBLIK KORONE : Šansa da s viškom kilograma završite u bolnici je 113% veća nego kod onih s normalnom težinom!

Da je gojaznost jedan od najvećih faktora rizika za obolevanje i težu kliničku sliku ove virusne infekcije    od početka Covid 19 pandemije pokazale su brojne studije .

Dr Ognjan Skrobić, hirurg specijalizovan za hirurgiju gojaznosti i konsultant Centra za gojaznost Struktura u svom blogu pojašnjava uticaje gojaznosti na pogoršano stanje kovid pacijenata:

“U studiji koja je obuhvatila skoro 400.000 pacijenata zaraženih SARS-CoV-2 virusom, pokazano je da je verovatnoća gojaznih ljudi da budu hospitalizovani 113% veća nego kod onih sa normalnom telesnom težinom. Takođe, gojazne osobe imaju 74% veću verovatnoću da će završiti u jedinici intenzivne nege, odnosno 48% veću verovatnoću smrtnog ishoda.

Na pogoršanu kliničku sliku Covid infekcije kod gojaznih posebno utiče to što su kod njih oboljenja srca, pluća i dijabetes daleko zastupljenija. Gojazne osobe često pate od metaboličkog sindroma kod kojeg su povišeni nivoi šećera i masnoća u krvi, a dolazi i do poremećaja koagulacije krvi i povišenog krvnog pritiska. Pokazano je da je kod Covid 19 pacijenata sa ovim sindromom značajno povišen rizik za prijem u jedinicu intenzivne nege, respirator i smrtni ishod.”

Dr Skrobić pojašnjava koji su fiziološki mehanizmi koji utiču na pojačano oboljevanje.

Povećana količina masti u trbuhu i trbušnom zidu koja povećava pritisak na dijafragmu. Kao posledica toga smanjeni su disajni pokreti dijafragme, pravi se kompresija na donje delove pluća i smanjuje oksigenacija u njima. Kod Covid infekcije se sve ovo značajno pogoršava.

Postoji tendencija ka pojačanom zgrušavanju krvi jer je endotel krvnih sudova oštećen. Jedan od ključnih mehanizama oboljevanja kod Covid infekcije je pojačano zgrušavanje krvi, posebno u malim krvnim sudovima pluća.

Imunitet kod gojaznih osoba je oslabljen. Naime, masne ćelije zahvataju slezinu, kostnu srž i timus, u kojima se normalno produkuju ćelije imunog sistema. Ne samo da jer broj imunih ćelija smanjen kod gojaznosti, nego je i njihova funkcija oslabljena, posebno na račun poremećene funkcije T limfocita. Tako na primer, gojazne osobe će imati slabiji primarni odgovor na infekciju, ali i slabiju reakciju na vakcinu.

Kod gojaznosti prisutno je stalno hronično zapaljenje, sa hroničnom produkcijom citokina koji se regrutuju radi odstranjivanja umirućih ćelija masnog tkiva. Ovo hronično zapaljenje može biti okidač citokinske oluje u Covid infekciji.“

Strah i anksioznost odmažu

Za gojazne osobe, tvrdi dr Skrobić, dodatni rizik raste i zbog psihičkog opterećenja koje nosi sama gojaznost. Tu je naravno i strah u novonastalim pandemijskim uslovima i ansioznost zbog pojačane mogućnosti obolevanja.

Ljudi se zatvaraju sami u sebe, manje se kreću, a svoju anksioznost često pokušavaju da smire pojačanim i nekontrolisanim unosom hrane.

Strah od obolevanja u Covid infekciji dakle, predstavlja značajno psihičko opterećenje za gojazne osobe. One su već primarno stigamtizovane u društvu, i uskraćena im je normalna socijalna interakcija.

Savet dr Skrobića je da gojazne osobe u naletu pandemije daju sve od sebe i počnu sa vežbama i dijetama, te da smršaju, odnosno da izgube makar mali procenat prekomernih kliograma. Već mala redukcija telesne težine, zaključuje naš eminentni lekar, smanjuje mogućnost obolevanja i težih komplikacija Covid infekcije.

Related articles

RAZGLEDANJE „GIBRALTARA NA DUNAVU“ NA NOVI NAČIN: Otkrijte tajne Petrovaradinske tvrđave

Turistička tura „Tajne Petrovaradinske tvrđave“ biće organizovana u nedelju 17. aprila od 14 sati (skup kod čarde Akva Dorija). Petrovaradinsku tvrđavu su gradili ugledna imena vojne arhitekture austrijske carevine čitavih 88 godina. Poslušajte priče o „Gibraltaru na Dunavu“. Otkrijte ko je sve boravio i pokušavao da osvoji današnji simbol Novog Sada i Petrovaradina. Krenite u […]

photo: Vecteezy

Španija domaćin Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše

Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše obeležava se svakog 17. juna od 1994. godine, kada je i usvojena Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD). Konvencija predstavlja jedini pravno obavezujući međunarodni okvir u ovoj oblasti, a čini je 197 članica. Domaćin globalnog obeležavanja ovog dana za 2022. godinu biće Španija. Ujedinjene nacije i Vlada Španije 16. […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.