Narodna banka Srbije je predstavila nacrt izmena zakona kojim se značajno proširuje obuhvat regulacije naknada u platnom prometu. Novi okvir više se ne odnosi samo na domaće kartice, već obuhvata i one koje izdaju strane banke kada se koriste na teritoriji Srbije. Ovaj potez dolazi u trenutku intenzivnog rasta bezgotovinskih plaćanja i sve veće integracije domaćeg tržišta u međunarodne platne tokove. Regulacija je, prema oceni ekonomskih analitičara, deo šire strategije stabilizacije troškova trgovaca i krajnjih potrošača.
Dosadašnji zakon, koji je stupio na snagu 2018. godine, prvi put je ograničio međubankarske naknade u Srbiji i time postavio osnovu za transparentniji sistem kartičnih plaćanja. Međutim, tada su pravila važila isključivo za kartice izdate u domaćem bankarskom sistemu. Nova izmena uklanja tu razliku i uvodi jedinstveni tretman za sve transakcije realizovane u Srbiji, bez obzira na poreklo kartice. Time se, kako se ocenjuje, zatvara regulatorna praznina koja je postojala u prekograničnim plaćanjima.
U praksi, ovo znači da će i strani izdavaoci kartica morati da poštuju ograničenja koja su do sada važila samo za domaće banke. Takav pristup približava Srbiju evropskim standardima u oblasti platnih usluga, gde se već godinama insistira na smanjenju transakcionih troškova. Istovremeno, očekuje se da će trgovci dobiti stabilnije i predvidljivije troškove prihvatanja kartica. Time se, indirektno, utiče i na formiranje maloprodajnih cena.
Dodatni aspekt ove promene odnosi se na jačanje konkurencije među platnim sistemima. Ujednačavanje pravila za domaće i strane kartice smanjuje prostor za arbitražu u naknadama i potencijalno povećava efikasnost tržišta. Analitičari ističu da je ovo posebno važno u kontekstu rasta e-trgovine i digitalnih servisa. Regulacija tako postaje instrument ne samo kontrole, već i modernizacije finansijske infrastrukture.
Visina naknada i način primene novih limita
Prema predlogu zakona, međubankarske naknade za transakcije u Srbiji ostaju jasno definisane i ograničene. Kod plaćanja debitnim karticama maksimalna stopa iznosi 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok kod kreditnih kartica gornja granica iznosi 0,3 odsto. Ovi limiti sada se eksplicitno proširuju i na kartice izdate u inostranstvu, čime se uvodi jedinstveni standard na celom tržištu. Cilj je da se spreči neujednačena praksa koja bi mogla da optereti trgovce i posredno potrošače.
Uvođenje istih pravila za sve kartice ima i tehničku i ekonomsku dimenziju. Sa jedne strane, banke koje prihvataju kartična plaćanja moraju prilagoditi svoje sisteme novim pravilima. Sa druge strane, očekuje se da će ukupni troškovi obrade transakcija postati transparentniji i lakši za planiranje. U dugoročnom smislu, to može doprineti stabilnijem formiranju cena u maloprodaji.
Regulatorni okvir takođe uzima u obzir različite vrste kartičnih proizvoda, pa se razlika između debitnih i kreditnih kartica zadržava. Ta diferencijacija je važna jer kreditne kartice u pravilu nose veći rizik i složeniji sistem naplate. Ipak, granice su postavljene tako da spreče prekomerno povećanje troškova za trgovce. Time se održava balans između interesa banaka i potreba tržišta.
U širem kontekstu, ovakvi limiti predstavljaju instrument monetarne i platne politike koji indirektno utiče na potrošnju. Smanjenje naknada može povećati prihvatanje kartičnih plaćanja kod manjih trgovaca. To dalje doprinosi smanjenju gotovinskih transakcija i većoj digitalizaciji ekonomije. U tom smislu, efekti regulacije prevazilaze čisto tehnički okvir.
Korišćenje stranih kartica i struktura transakcija u Srbiji
Podaci centralne banke pokazuju značajan obim korišćenja stranih kartica u Srbiji tokom poslednjih godina. Tokom 2025. godine zabeležen je veliki broj podizanja gotovine na bankomatima pomoću kartica izdatih u inostranstvu, kao i visok obim plaćanja na POS terminalima. Ovi podaci ukazuju na snažnu povezanost Srbije sa međunarodnim tokovima plaćanja i rastući broj stranih posetilaca i korisnika finansijskih usluga.
Ukupna vrednost transakcija realizovanih stranim karticama na prodajnim mestima dostigla je značajne nivoe, što pokazuje da ovaj segment ima sve veći uticaj na domaće tržište. Istovremeno, broj transakcija ukazuje na visoku frekvenciju korišćenja, posebno u sektorima maloprodaje i usluga. Takva dinamika stvara dodatni pritisak na regulatorni okvir da obezbedi stabilne i predvidljive uslove za trgovce. U tom kontekstu, nova pravila se posmatraju kao odgovor na realne tržišne trendove.
Strani korisnici kartica najčešće dolaze iz turističkih, poslovnih i tranzitnih tokova, što dodatno povećava značaj ovog segmenta. Srbija se u tom smislu pozicionira kao regionalni centar razmene usluga i potrošnje. Rast digitalnih i kartičnih plaćanja doprinosi i razvoju finansijske infrastrukture, posebno u urbanim sredinama. To otvara prostor za dalje ulaganje u POS mrežu i digitalne platforme.
Upravo zbog toga, regulacija naknada za strane kartice ima šire ekonomske implikacije. Ona ne utiče samo na bankarski sektor, već i na turističku ponudu i maloprodajnu konkurentnost. Stabilni troškovi transakcija mogu doprineti većoj atraktivnosti tržišta za strane potrošače. Time se posredno jača i ukupna potrošnja u zemlji.
Onlajn plaćanja, tržišne reakcije i očekivani efekti
Novi nacrt zakona posebno reguliše i onlajn plaćanja izvršena stranim karticama na domaćim internet prodajnim mestima. U tim slučajevima uvode se maksimalne naknade koje su nešto više nego kod fizičkih POS transakcija, ali i dalje jasno ograničene. Cilj je da se obezbedi ravnoteža između sigurnosti platnih sistema i troškova digitalne trgovine. Ovaj segment postaje sve važniji kako e-trgovina ubrzano raste.
Prema predlogu, za debitne kartice u onlajn okruženju maksimalna naknada iznosi 1,15 odsto, dok za kreditne kartice dostiže 1,5 odsto. Ove granice definišu se kao gornji pragovi kako bi se sprečile prekomerne provizije u digitalnom okruženju. Trgovci na internetu posebno su osetljivi na visinu ovih troškova jer direktno utiču na konkurentnost cena. Zbog toga se ova regulacija smatra važnim korakom ka stabilizaciji e-komerc sektora.
Banke i procesori plaćanja očekuju da će nova pravila smanjiti ukupne operativne troškove prihvatanja kartica. Međutim, strani izdavaoci kartica mogli bi da reaguju prilagođavanjem sopstvenih tarifa ili poslovnih modela. Tržište će, prema ocenama stručnjaka, ući u period prilagođavanja u kojem će se testirati granice profitabilnosti različitih aktera. Upravo ta dinamika može dovesti do dodatnih inovacija u platnim tehnologijama.
U konačnom bilansu, očekuje se da će potrošači imati indirektnu korist kroz stabilnije cene i širu dostupnost bezgotovinskih plaćanja. Trgovci bi trebalo da dobiju predvidljiviji sistem troškova, dok će banke morati da optimizuju svoje modele poslovanja. Ovakav balans interesa predstavlja ključni cilj regulatora u narednom periodu. Sistem platnih kartica tako ulazi u novu fazu standardizacije i kontrole.
