Duboko u hladnim planinama Altaja, u pećini Čagirskaja u Sibiru, pronađen je drevni kutnjak koji bi mogao promeniti način na koji nauka posmatra neandertalce. Tim istraživača iz Rusije i Sjedinjenih Američkih Država došao je do zaključka da tragovi na zubu ukazuju na moguće izvođenje primitivnih stomatoloških zahvata još pre oko 59.000 godina. Ako se ove pretpostavke potvrde, reč je o jednom od najstarijih poznatih primera dentalne intervencije u istoriji čovečanstva.
Naučnici smatraju da oštećenja na pronađenom kutnjaku nisu nastala prirodnim putem. Na zubu je otkrivena velika rupa koja se prostire od površine za žvakanje do unutrašnje pulpne komore, a istraživači veruju da je nastala pažljivim korišćenjem kamenih alata. Takva struktura, prema njihovim procenama, ukazuje na nameran pokušaj tretiranja zuba, verovatno kako bi se ublažio intenzivan bol izazvan infekcijom ili kvarenjem.
Otkriće je izazvalo veliko interesovanje među antropolozima i arheolozima širom sveta jer dodatno komplikuje staru predstavu o neandertalcima kao grubim i primitivnim ljudima. Poslednjih godina sve više nalaza pokazuje da su naši davni rođaci posedovali znatno razvijenije društvene i intelektualne sposobnosti nego što se ranije mislilo. Ovo novo istraživanje sada otvara i pitanje koliko su zapravo razumeli ljudsko telo i bol.
Studija na koju se poziva „Science News“ sugeriše da su neandertalci možda shvatali da određene intervencije mogu doneti olakšanje kod zubobolje. Iako nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je reč o pravoj stomatološkoj proceduri u modernom smislu, sama činjenica da je neko pre više desetina hiljada godina pokušavao da tretira bolestan zub predstavlja izuzetno značajan istorijski trenutak.
Kameni alati možda su služili kao drevne bušilice
Istraživači veruju da su neandertalci koristili veoma oštre kamene alate kako bi obrađivali oštećene zube. Analize tragova na kutnjaku pokazale su obrasce koji podsećaju na mehaničko bušenje, što dodatno podržava teoriju o namernoj intervenciji. Naučnici smatraju da je za takav zahvat bila potrebna izuzetna preciznost, posebno imajući u vidu tadašnje uslove života.
Prema procenama stručnjaka, osoba kojoj je pripadao zub verovatno je trpela jake bolove. Infekcije zuba u praistoriji mogle su biti izuzetno opasne jer nisu postojali antibiotici ni moderna medicina. Zbog toga se pretpostavlja da su neandertalci kroz iskustvo razvijali jednostavne metode ublažavanja bola, koristeći ono što su imali na raspolaganju u prirodi.
Neki antropolozi navode da ovo otkriće ukazuje i na postojanje određene vrste zajedničke brige unutar neandertalskih grupa. Izvođenje zahvata na bolnom zubu zahtevalo bi strpljenje, poverenje i pomoć druge osobe, što govori o razvijenijim društvenim odnosima nego što se dugo pretpostavljalo. Upravo takvi detalji poslednjih godina menjaju sliku o neandertalcima kao isključivo sirovim lovcima fokusiranim samo na preživljavanje.
Stručnjaci ističu da su kameni alati neandertalaca već ranije pokazivali visok stepen sofisticiranosti. Međutim, njihova moguća upotreba u medicinske svrhe predstavlja potpuno novu dimenziju razumevanja praistorijskih zajednica. Nauka sada pokušava da utvrdi da li je ovakva praksa bila izolovan slučaj ili deo šireg znanja koje se prenosilo među grupama.
Neandertalci su možda bili inteligentniji nego što se verovalo
Poslednjih decenija brojna arheološka otkrića polako ruše stereotipe o neandertalcima. Nekada predstavljeni kao primitivna bića bez razvijene kulture, danas se sve češće opisuju kao inteligentni hominidi sposobni za kompleksno razmišljanje, simboličko ponašanje i organizovan društveni život. Otkriće iz Sibira dodatno pojačava tu promenu naučne perspektive.
Antropolog sa Univerziteta u Arizoni, Džon Olsen, ocenio je da tragovi na kutnjaku ukazuju na visok nivo ručne spretnosti i kognitivnih sposobnosti. Izvođenje bilo kakve intervencije na zubu zahtevalo bi preciznu kontrolu pokreta, razumevanje posledica postupka i sposobnost planiranja. To znači da su neandertalci možda posedovali mnogo sofisticiranije znanje nego što se dugo verovalo.
Naučnici danas znaju da su neandertalci pravili složene alate, koristili vatru, izrađivali odeću i brinuli o članovima zajednice koji su bili povređeni ili bolesni. Pojedini nalazi ukazuju čak i na mogućnost ritualnog ponašanja i simboličkog izražavanja. Sve to govori da granica između modernog čoveka i neandertalaca možda nije bila toliko velika koliko se nekada mislilo.
Posebno fascinira činjenica da su ovakva znanja razvijana bez pisma, laboratorija ili organizovanog medicinskog sistema. Sve što su neandertalci učili dolazilo je iz iskustva, posmatranja i pokušaja preživljavanja u ekstremno surovim uslovima. Upravo zato mogućnost da su razumeli kako određeni zahvati mogu ublažiti bol deluje još impresivnije.
Drevni zub otvara nova pitanja o poreklu medicine
Otkriće iz pećine Čagirskaja moglo bi imati mnogo širi značaj od samog proučavanja jednog zuba. Naučnici sada pokušavaju da razumeju kada je zapravo počela ljudska potreba za lečenjem i koliko daleko u prošlost sežu prvi medicinski postupci. Ako su neandertalci zaista pokušavali da leče zubobolju, to bi značilo da koreni medicine nastaju mnogo ranije nego što se do sada pretpostavljalo.
Istoričari medicine podsećaju da su drevne civilizacije hiljadama godina kasnije koristile rudimentarne metode za lečenje zuba, uključujući bušenje i uklanjanje oštećenog tkiva. Međutim, mogućnost da su slične tehnike postojale još u praistoriji otvara potpuno novo poglavlje u razumevanju razvoja ljudskog znanja.
Istraživači planiraju dodatne analize mikroskopskih tragova na zubu kako bi preciznije utvrdili na koji način je rupa nastala. Cilj je da se isključe sve prirodne mogućnosti oštećenja i potvrdi da je reč o namernom zahvatu. Ukoliko budu pronađeni slični primeri na drugim lokalitetima, teorija o praistorijskoj stomatologiji mogla bi dobiti još čvršću naučnu potvrdu.
Za sada, jedan drevni kutnjak iz sibirske pećine uspeo je da pokrene pitanja koja zadiru duboko u ljudsku prošlost. Možda upravo u tom malom fragmentu zuba leži dokaz da su naši davni preci mnogo ranije nego što smo mislili pokušavali da pobede bol, bolest i granice sopstvenog vremena.
