Britanski genetičar pretražio je svet u potrazi za raznovrsnim žitaricama dvadesetih godina prošlog veka. Njegovo istraživanje bi moglo biti od vitalnog značaja za čovečanstvo kako se klimatske promene ubrzavaju. Naime, botaničar Artur Votkins pokrenuo je izuzetan projekat. Počeo je da sakuplja uzorke pšenice iz celog sveta, nagovarajući konzule i poslovne ljude širom Britanske imperije i šire da mu donose žito sa lokalnih tržišta.
Njegova upornost je bila izuzetna i vek kasnije će požnjeti dramatične rezultate. U okviru projekta koji su zajedno sproveli britanski i kineski naučnici, sekvenciran je DNK svih 827 vrsta pšenice, koje je sakupio Votkins, a koje su čuvane u Centru „Džon Ines” blizu Noriča tokom većeg dela prošlog veka. Ovim analizama naučnici su stvorili genetski rudnik zlata tako što su precizirali ranije nepoznate gene koji se sada koriste za stvaranje izdržljivih sorti sa poboljšanim prinosima koji bi mogli pomoći u ishrani svetske populacije.
Sada se razvijaju sojevi koji uključuju pšenicu koja može da raste u slanom tlu, dok istraživači sa Poljoprivrednog univerziteta u Pendžabu rade na poboljšanju otpornosti na bolesti iz semena koje su dobili iz Centra „Džon Ines”. Ostali sojevi uključuju one koji bi smanjili potrebu za azotnim đubrivima, čija je proizvodnja glavni izvor emisije ugljenika.
„U suštini smo otkrili rudnik zlata”, navodi Sajmon Grifits, genetičar iz Centra „Džon Ines” i jedan od vođa projekta, koji je za britanski Gardijan naveo da će ovo otkriće napraviti ogromnu razliku i otvoriti mogućnosti da hranimo svet i kad bude toplije.
„Pšenica je kamen temeljac ljudske civilizacije. U Evropi, severnoj Africi, delovima Azije, Severne Amerike, kultivacija pšenice je hranila velika carstva, od drevnog Egipta do uspona moderne Britanije,” ističe Grifits.
Ova pšenica je dobijena od divljih sorti koje su prvobitno bile pripitomljene i kultivisane u Plodnom polumesecu na Bliskom istoku, pre 10.000 godina. Mnoge od ovih sorti i njihovi geni su nestali tokom milenijuma, proces koji je ubrzan pre oko jednog veka kako je nauka o oplemenjivanju biljaka postajala sve sofisticiranija, a sorte sa svojstvima za koje se tada smatralo da nemaju nikakvu vrednost su odbačene.
„Zato je Votkinsova kolekcija toliko važna. Ona sadrži sorte koje su bile izgubljene, ali koje će biti od neprocenjive vrednosti u stvaranju pšenice koja može da pruži zdrave prinose u teškim uslovima koji sada ugrožavaju poljoprivredu,” naveo je Grifits.
Grifits i njegove kolege poslali su uzorke iz kolekcije Votkins profesoru Čengu, i tri meseca kasnije su nagrađeni dolaskom kofera natrpanog kompakt diskovima. Oni su sadržali petabajt – milion gigabajta – podataka koje je kineska grupa dekodirala koristeći Votkinsovu kolekciju.
#KlimatskePromene #Genetika #Pšenica #Poljoprivreda #Votkins #Nauka #Ishrana #OtpornostNaBolesti #GenetskaRaznolikost
