Prognoze za nemačku ekonomiju i privredu, nisu dobre. Čini se da krizi nema kraja. Bankroti i zatavranje kompanija u ovoj zemlji postali su svakodnevnica. Još od pandemijske krize ova država nije uspela da se oporavi, a na to su se samo nadovezale sledeće krize koje su osim Nemačke, ostavile posledice i na druge svetske ekonomije.
Prethodne nedelje, mnoge je iznenadio bankrot Espirita. Ova popularna kompanija podnela je zahtev za stečaj u Dizldorfu. Ovo nije jedini stečaj koji je pogodio Nemačku prethodne nedelje, sve češće bankrotiraju firme koje su popularne i koje postoje već duži niz godina.
Stručnjaci smatraju da sve što se trenutno dešava sa ekonomijom ove zemlje je posledica inflacije i slabljenja kupovne moći građana.
Bankrot Espirita
Čuveni maloprodajni lanac Esprit će ove srede podneti zahtev za stečaj u samoupravnom okružnom sudu u Dizeldorfu, prenosi magazin „Tektil Virtschaft”.
Pogođeno je još šest podružnica i 1.500 zaposlenih, javlja Bild.
Kompanija je saopštila: „Cilj je restrukturiranje Espritovog evropskog poslovanja, kojim se uglavnom upravlja iz Nemačke, i repozicioniranje za budućnost.”
Mod-Riz je rekao da su već vođeni razgovori sa zainteresovanim finansijskim investitorom.
Bankrot nije iznenađenje. Kompanija, sa sedištem u Ratingenu kod Diseldorfa, godinama je u krizi. Esprit je već prošao kroz stečajni postupak zaštitnog štita 2020. Prilikom tog stečaja je otpušteno oko trećine radne snage. Zatvoreno je 100 filijala.
Bankrotirao poznati trgovinski lanac
Ugašena je poslednja nada insolventnog nemačkog trgovinski lanac za prodaju sportske opreme McTrek da će uspeti da nastavi poslovanje!
Stečajni upravnik Tobijas Kamf potvrdio je da trgovinski lanac zatvara sve preostale poslovnice. Zaposleni su se donedavno nadali preokretu i da će biti pronađen investitor, međutim, umesto toga su suočeni sa momentalnim zatvaranjem poslovnica.
Lokalni mediji navode da bez posla ostaje 87 radnika. Konačan kraj usledio je uprkos isprva pozitivnim ocenama i nastojanjima da se kompanija spasi. Internet prodavnica inače nije dostupna još od marta.
Bankrot kompanije nakon 40 godina poslovanja
Appleov partner, trgovački lanac Gravis iz Berlina neće još dugo držati svoja vrata otvorenima. Kako je matična kompanija Freenet AG nedavno objavila, 37 lokacija lanca “u velikoj meri” prestaje s radom od 15. juna. Saopšteno je za javnost o kraju poslovanja Gravisa takođe je navedeno na “freenet.ag”
Ova objava sledi prethodne izjave grupe u martu, kada je već najavljen skori kraj, ali bez davanja tačnog rasporeda. Zatvaranje se odnosi na fizičke trgovine i online maloprodaju.
Završne popravke do kraja juna, socijalni plan za do 400 zaposlenih.
– Preostali radovi trebalo bi da budu završeni do 30. juna. Ovo posebno uključuje popravke uređaja koji su još uvek u servisu Gravise. Međutim, popravke će se primati samo do 15. maja. Uprkos stečaju, kompanija garantuje da će poštovati sve zahteve i nakon zatvaranja, a detalji će biti objavljeni na sajtu, koji će do daljnjeg ostati onlajn.
“Nemačka na ivici bankrota”
Prognoze privredog rasta Nemačke su više nego mršave, a to znači i da će državna blagajna biti prazna. A obzirom da se bliže izbori, to je i veliki politički izazov i za ministra i za koaliciju.
“Novac ne pada s neba”, uporno ponavljaju nemački ministri finansija. Kad su pre pet godina državni prihodi presahnuli zbog pandemije, ministar finansija je bio današnji kancelar Šolc. A gotovo iste reči se danas mogu čuti od ministra finansija iz redova liberala (FDP) Kristijana Lindner.
Nemačka privreda je klimava: čas se govori o zatvaranju pogona i otpuštanju zaposlenih, čas kako nije tako loše kako su se mnogi bojali da će biti. Prognoze su i dalje više nego oprezne: recesija je možda iza nas, ali rast će moguće biti nešto iza zareza preko nule.
A prema tome se onda procenio i prihod od poreza za godinu 2025. sa žalosnim rezultatom: u državnoj blagajni će biti oko 11 milijardi evra manje nego što se mislilo – i sa čim su mnogi ministri već računali za svoj resor. Gorljivi protivnik državnog zaduživanja, ministar Lindner, zato upozorava: sad je crno na belo, “u dogledno doba nema nikakvog finansijskog prostora.”
Kako utiče pad Nemačke na Srbiju
Usporavanje nemačke privrede nije ostavilo posledice na srpsku privredu.
– To se nije odrazilo na nas jer su nearchoring procesi, odnosno skraćivanje dobavljačkih lanaca i okretanje dobavljačima sa bližih destinacija, iz Srbije i Zapadnog Balkana, amortizovali ili nadjačali negativne efekte usporavanja globalne, evropske i nemačke privrede. Tako je Nemačka ostala prvi spoljnotrgovinski partner u prošloj godini gde smo zabeležili dalji rast međusobne razmene i srpskog izvoza, a stigle su i nove nemačke investicije.
Treba da se zna da je sa nemačkim partnerima prošle godine trgovalo, uvozilo i izvozilo ukupno 11.653 firmi iz Srbije – navodi Čadež.
Važno je da se kaže i da statistika pokazuje i da razmena usluga Srbije i Nemačke beleži značajan rast od 19 posto u 2023. godini u poređenju sa 2022 i da iznosi 2,119 milijardi evra. Od toga naš izvoz u Nemačku je zabeležio iznos od 1,308 milijardi dok je uvoz bio 810,6 miliona evra.
U ovakvim rezultatima značajan doprinos, pored države, je dala PKS svojim mehanizmima, i to edukcijom, organizovanjem skupova privrednika,kako bi se predstavili uslovi poslovanja i na jednom i drugom tržištu.
