Sistem pod pritiskom: porezi rastu, ali i nezadovoljstvo građana
U srcu jedne od najrazvijenijih ekonomija sveta dešava se paradoks koji sve više zabrinjava eksperte – dok Nemačka beleži slabe rezultate u rastu bruto domaćeg proizvoda, rad na crno i druge oblici sive ekonomije beleže istorijske rekorde.
Prema podacima austrijskog ekonomiste Fridriha Šnajdera, koji se ovim fenomenom bavi više od četiri decenije, u 2024. godini nivo sive ekonomije u Nemačkoj dostigao je čak 482 milijarde evra, što premašuje ukupni federalni budžet te zemlje. Njegova prognoza za 2025. ne uliva optimizam – očekuje se skok na čak 511 milijardi evra, odnosno rast od 6,1 odsto.
“To su aktivnosti koje nisu ilegalne po svojoj prirodi, ali se obavljaju mimo zakona, bez plaćanja poreza i doprinosa,” ističe Šnajder, objašnjavajući da se radi o poslovima poput čišćenja, popravki, časova, radova u građevini – sve ono što se u svakodnevici odvija neformalno.
Porezi visoki, usluge loše
Glavni razlog za ovakav porast, kako tvrdi Šnajder, jeste duboko nezadovoljstvo građana: “Ljudi smatraju da država ne pruža usluge koje bi opravdale visoke poreze. Kada vozovi ne funkcionišu, kada se mostovi urušavaju i gužve traju satima, raste otpor prema obavezama prema državi.”
On rad na crno naziva “poreskom pobunom malog čoveka” i ističe da se ne radi o velikoj utaji, već o pokušaju građana da nadoknade ono što im sistem ne može obezbediti.
Radna mesta se gase, a crna zarada raste
Pad narudžbina, manji broj radnih sati i skraćene smene stvaraju prostor za rast sive ekonomije. Građani koji ostaju bez posla, ili su suočeni sa smanjenim prihodima, sve češće se odlučuju za alternativne izvore prihoda: “Ljudi žele da idu na more, kupe nov telefon ili jednostavno prežive mesec – i to nadoknađuju kroz rad na crno,” dodaje Šnajder.
Kombinovani modeli i zloupotrebe socijalne pomoći
Nemačka se istovremeno suočava sa još jednim problemom – kombinacijom legalnog rada, sive ekonomije i socijalne pomoći. Markus Karbaum, savetnik za korisnike pomoći u Berlinu, ukazuje na “privatne modele kombinovane zarade”, gde ljudi rade u okviru tzv. mini-poslova, uz dopunski rad na crno i primanje pomoći iz državnih fondova.
“Ljudi dolaze na savetovanja najnovijim automobilima, sa skupim telefonima, a žale se da ne mogu da prežive. To jeste manjina, ali ta pojava nije beznačajna – ona ukazuje na sistemsku zloupotrebu,” naglašava Karbaum.
Čak i ministarka rada Berbel Bas, i sama iz redova socijaldemokrata, priznaje da državna pomoć postaje atraktivna za kriminalne mreže, koje organizuju dolazak radne snage iz inostranstva i istovremeno za njih podnose zahteve za pomoć, dok ih eksploatišu u sivoj zoni rada.
Politička debata se rasplamsava
Kancelar Fridrih Merc predložio je ograničavanje dodataka za stanovanje korisnicima socijalne pomoći, što je izazvalo burne reakcije i otvorilo nova pitanja: kako uskladiti podršku najugroženijima sa suzbijanjem zloupotreba? I dok debata traje, državni rashodi za socijalne transfere premašuju 52 milijarde evra, od čega samo za mesečne naknade ide skoro 30 milijardi.
Kuda vodi sve ovo – i zašto Srbija treba da obrati pažnju
Za građane Srbije, koji često posmatraju Nemačku kao ideal ekonomske stabilnosti, ovi podaci su od velikog značaja. Oni pokazuju da ni najrazvijenije zemlje nisu imune na krize u ekonomiji i sistemske izazove, posebno u domenu zapošljavanja i socijalne pravde.
Takođe, radna snaga iz Srbije, koja sve češće odlazi na rad u inostranstvo, suočava se sa realnošću daleko kompleksnijom nego što se predstavlja – i često završava upravo u sivoj zoni tržišta rada.
Zato je važno da i domaće institucije prate trendove, unapređuju sisteme zapošljavanja i jačaju poreski moral kod građana. Pitanje rada na crno nije rezervisano samo za Nemačku – to je univerzalna tema svakog društva koje pokušava da pomiri tržište, pravdu i održivost.
“Kad imamo snažan ekonomski rast, onda rad na crno opada,” zaključuje Šnajder. To je lekcija koju bi i Srbija trebalo ozbiljno da shvati.
“Nemačka nas uči da sistemska slabost ne bira granice – ali ni promene ne dolaze bez jasne volje i reformi.”
Politika
