Strukturni problemi i globalni pritisci
MINHEN – Približno četvrtina nemačkih industrijskih kompanija u julu je prijavila pad konkurentnosti u poređenju sa zemljama van Evropske unije, pokazuje najnoviji izveštaj minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja IFO. Stručnjaci upozoravaju da su izazovi sa kojima se nemačka privreda suočava duboko ukorenjeni i da ih nije moguće brzo rešiti.
„Nemačka industrija se suočava sa strukturnim slabostima, poput visokih cena energije, prevelikog regulatornog opterećenja i nepovoljnih uslova za investicije. Mnoge kompanije zbog toga gube pozicije u globalnom poređenju i sve teže zadržavaju konkurentnost“, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac sektora istraživanja IFO.
Poređenje unutar EU i pad ključnih sektora
Prema istraživanju, procenat nemačkih kompanija koje beleže pad konkurentnosti u odnosu na druge članice EU iznosi 12 odsto, što predstavlja tek blago smanjenje u odnosu na april, kada je taj udeo bio 13,4 odsto. Međutim, globalno poređenje pokazuje mnogo ozbiljniji problem.
Najteže je pogođena mašinska industrija, koja predstavlja jedan od stubova nemačke privrede. Udeo firmi koje beleže pad konkurentnosti u ovom sektoru skočio je sa 22,2 odsto u aprilu na rekordnih 31,9 odsto u julu. Slični trendovi beleže se i u sektoru elektrotehnike i elektronike, gde rast troškova proizvodnje dodatno otežava plasman proizvoda na svetska tržišta.
Automobilska industrija beleži oporavak
Za razliku od pomenutih sektora, automobilska industrija je u julu zabeležila značajan oporavak. Procenat kompanija koje prijavljuju pad konkurentnosti prepolovljen je sa 33 odsto u aprilu na 16,1 odsto u julu. Analitičari smatraju da je ovaj napredak posledica stabilizacije globalnog lanca snabdevanja i povećane potražnje na ključnim izvoznim tržištima.
Carinski spor sa SAD
Iako je spor oko carina između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije privremeno rešen, nemačke kompanije će i dalje plaćati oko 15 odsto više troškove u odnosu na američke konkurente. Prema Volrabeovim rečima, to znači da će “u trci sa globalnim rivalima, Nemačka i dalje startovati sa ozbiljnim hendikepom“.
Ekonomisti upozoravaju da, ukoliko se visoki troškovi energije i regulatorne prepreke ne smanje, Nemačka bi mogla dugoročno da izgubi deo svojih tradicionalnih industrijskih prednosti, a samim tim i poziciju vodeće evropske privrede.
Usporavanje nemačke ekonomije ima višestruke posledice za Srbiju i njene građane, jer je Nemačka najveći trgovinski partner i ključni investitor u zemlji. Promene u nemačkom privrednom rastu direktno utiču na srpski izvoz, investicije, tržište rada i životni standard.
Trgovina, proizvodnja i radna mesta
Veliki deo srpske industrije i poljoprivrede zavisi od izvoza u Nemačku – od automobilske i mašinske industrije do hrane i sirovina. Kada nemačka privreda uspori, pada potražnja za uvoznim proizvodima, što znači manje narudžbina za srpske proizvođače. Posledice se brzo osećaju: smanjenje prihoda, obustava proširenja proizvodnje i u nekim slučajevima otpuštanja radnika.
Nemačke kompanije su među najvećim stranim investitorima u Srbiji, posebno u sektorima automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ako dođe do usporavanja, te firme mogu odlagati planirane investicije ili smanjivati obim poslovanja, što direktno pogađa radnike i usporava otvaranje novih radnih mesta.
Uticaj na cene i kupovnu moć
Pad nemačke proizvodnje može indirektno uticati i na cene uvozne robe u Srbiji. Ako nemački proizvođači smanje obim proizvodnje, cene mašina, delova i industrijskih sirovina mogu rasti zbog smanjene ponude. To se potom prenosi na domaću industriju i krajnje cene proizvoda koje plaćaju građani, dodatno umanjujući kupovnu moć.
Dugoročni razvoj i životni standard
S obzirom na to da Srbija značajan deo svog BDP-a ostvaruje kroz izvoz i strani kapital, usporavanje nemačke ekonomije može dovesti do sporijeg rasta srpske privrede. To znači da plate rastu sporije, smanjuje se potrošnja i opada mogućnost ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i socijalne programe. Dugoročno, ovakav trend može smanjiti životni standard građana i povećati ekonomsku nesigurnost.
Pad potrošnje u Nemačkoj može uticati i na turizam i maloprodaju u Srbiji, jer strani investitori i turisti troše manje. Lokalna preduzeća koja zavise od nemačkog kapitala ili kupaca mogu biti prisiljena na rezanje troškova i smanjenje proizvodnje, što dodatno usporava domaću privredu.
U konačnici, usporavanje nemačke ekonomije znači da građani Srbije mogu očekivati sporiji rast, manju kupovnu moć i povećanu nesigurnost na tržištu rada, jer je Nemačka jedan od ključnih motora srpske ekonomije.
