Nemačka, nekada industrijski oslonac Evrope, suočava se s dubokom krizom koja sve ozbiljnije potresa temelje njene ekonomije
Industrijski sektor Nemačke prolazi kroz jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, a podaci sa terena ukazuju na zabrinjavajuće razmere pada zaposlenosti i zatvaranja radnih mesta. Više od 100.000 ljudi izgubilo je posao u poslednjih godinu dana, što jasno pokazuje dubinu problema koji potresa ovu ekonomsku silu.
Automobilska industrija kao glavna žrtva
Jedna od najpogođenijih oblasti jeste automobilska industrija, tradicionalna kičma nemačke privrede. Iz ovog sektora je, prema zvaničnim brojkama, nestalo oko 45.400 radnih mesta, što dodatno pojačava zabrinutost u vezi sa budućnošću proizvodnje automobila u zemlji koja je nekada diktirala svetske standarde u toj oblasti.
Prema analizi zasnovanoj na statistikama Saveznog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u industriji do kraja prvog kvartala 2025. godine opao je na 5,46 miliona, što je pad od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iako to na prvi pogled ne deluje drastično, trend koji se proteže od 2019. otkriva širu sliku.
U odnosu na poslednju godinu pre pandemije, industrija je izgubila čak 217.000 radnih mesta, što predstavlja smanjenje od 3,8 odsto. Da stvar bude jasnija, rekordna zaposlenost zabeležena je 2018. kada je industrijski sektor brojao oko 5,7 miliona radnika. Od tada, pad je konstantan i, čini se, nezaustavljiv.
Kombinovani pritisci iznutra i spolja
“Suočavamo se s više istovremenih izazova koji ozbiljno narušavaju konkurentnost nemačkih kompanija,” izjavio je Jan Brorhilker, generalni direktor poznate revizorsko-konsultantske firme EY.
“Cena energije i radne snage raste, dok istovremeno konkurencija iz Kine agresivno spušta cene. Potražnja u Evropi ostaje niska, a situacija na američkom tržištu dodatno komplikuje prognoze. Sve to stvara snažan pritisak koji mnoge firme više ne mogu da izdrže,” upozorio je Brorhilker.
Pored trenutnih gubitaka, prognoze za naredni period ne ulivaju optimizam. EY predviđa da bi do kraja 2025. godine moglo nestati još oko 70.000 radnih mesta, naročito u oblastima mašinske i automobilske industrije, gde su već aktivirani programi za smanjenje troškova i restrukturiranje poslovanja.
Brorhilker navodi da će se u narednim mesecima negativni trendovi verovatno intenzivirati, pre nego što dođe do bilo kakvih naznaka oporavka.
“Moramo biti spremni na dodatna otpuštanja i zatvaranja pogona. Industrijski sektor prolazi kroz duboku transformaciju, a oni koji se ne prilagode novim tržišnim uslovima – neće opstati,” dodao je.
Strah raste i među radnicima i među investitorima
Ovako ozbiljna situacija izaziva i strah u redovima radnika, ali i zabrinutost među domaćim i stranim investitorima. Pitanje koje sve više lebdi u javnosti glasi: da li Nemačka polako gubi svoju ulogu industrijskog lidera Evrope?
Ako se ovaj negativan trend nastavi, ekonomske posledice neće pogoditi samo Nemačku, već i celu Evropsku uniju, čija se privreda u velikoj meri oslanja na stabilnost nemačkog tržišta.
Ostaje da se vidi da li će vlada i industrijski lideri naći efikasne odgovore na krizu koja sve više liči na strukturni poremećaj, a ne samo privremenu turbulenciju.
