Rezultati Izbora za Evropski Parlament.
Oni koji pogledaju rezultate izbora za Evropski parlament na mapi odmah će videti očigledno: Nemačka je politički podeljena na dva dela. I to prilično tačno na granici između bivše DDR odnosno Istočne Nemačke i stare Savezne Republike Nemačke.
Privremeni zvanični rezultati glasanja za Evropski parlament u Nemačkoj izgledaju kao da su podelili tu zemlju na dva dela, kao što je bila podeljena u vreme Hladnog rata, sve do pada Berlinskog zida.
Prema ARD-u, Demohrišćani su dobili poverenje 29,5 odsto birača. Druga je završila desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 16,5 odsto.
Slede Socijaldemokrate (SPD) sa 14%, Zeleni sa 12%, te nova levičarska stranka Sare Vagenkneht sa 5,5%. Potom Liberali (5%) i posrnula Levica (2,8%).
Kako na evropskim izborima nema cenzusa, čak i nešto manje od jednog procenta glasova može biti dovoljno da se ima bar jedan evroposlanik.
Na to mogu da računaju još minorne stranke na nacionalnom nivou: proevropski VOLT (2,8%), konzervativni Slobodni birači (2,6%), satirična Partija (1,8%), Stranka zaštitnika životinja (1,4%) i možda Ekološko-demokratska partija (0,8%).
Autor: Erinthecute
Upravo političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Ursula fon der Lajen trebalo bi da, ukoliko u drugim zemljama ne bude prevelikih iznenađenja, nastavi da vodi Evropsku komisiju.
Nemačka daje 96 od 720 poslanika Evropskog parlamenta, više nego ijedna druga država.
Demohrišćanima (CDU i CSU) pripala je gotovo cela nekadašnja Zapadna Nemačka, a nekadašnja Istočna kranjedesničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).
Naime, na zapadu zemlje su CDU i CSU između Silta i Oberamergaua osvojile većinu izbornih okruga – na grafici se to vidi kao crna površina u skladu sa zastavom demohrišćana.
Zelenom bojom su označeni gradovi gde je partija Zelenih odnela pobedu, a u pitanju su veliki gradovi (Hamburg, Kil, Minster, Hajdelberg, Frajburg), a crvenom poslednja uporišta SPD-a (Bremen, Bremerhaven, Herne).
Na istoku cela polovina mape od ostrva Rigen do Erzgebirgea je plava – boja stranke AfD. Jedini izuzeci: glavni grad saveza Berlin i susedni Potsdam su izabrali zeleno, Potsdam-Mitelmark i gradovi Jena, Vajimar i Erfurt su izabrali CDU. Takođe, okrug Ajhsfeld (Tiringija) je izabrao CDU – inače bi „granična linija“ između crnog zapada i plavog istoka zapravo tačno odgovarala bivšoj granici.
Stručnjak: AfD se „usposatvila“ kao druga najjača snaga u Nemačkoj
Herman Binkert, šef Instituta za istraživanje javnog mnjenja INSA, analizirao je rezultate za BILD.
“AfD se uspostavlja kao druga najjača snaga na saveznim izborima. Iako zaostaje 14 procentnih poena za Unijom (CDU-CSU), ali je dva poena ispred kancelarove partije SPD i čak četiri poena ispred Zelenih. Na istoku je AfD najjača snaga,” rekao je on.
Čini se da su brojne krize i skandali zapravo jedva malo naštetile stranci krajnje desnice.
Podsetimo, u toku je istraga izveštaja o navodnom sastanku AFD sa ekstremno desnim snagama, na kojem se navodno raspravljalo o proterivanju miliona stranaca koji žive u Nemačkoj.
“Uprkos svemu, AfD je uspeo da dalje napreduje. “Protivpožarni zid” za isključivanje AfD-a nije uspeo,” kaže Binkert.
