Nemačka privreda, dugo smatrana stabilnim motorom Evrope, suočava se sa jednim od najozbiljnijih izazova u novijoj istoriji. Podaci objavljeni početkom godine ukazuju na dramatičan rast broja bankrota, koji je dostigao nivo nezabeležen u poslednjih dvadeset godina, nadmašivši čak i period globalne finansijske krize.
Iza suvih statistika kriju se zatvorene hale, ugašena porodična preduzeća i hiljade radnih mesta koja su nestala gotovo neprimetno, ali sa dugotrajnim posledicama po celu ekonomiju.
Prema podacima Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja iz Halea, tokom prošle godine u Nemačkoj je u stečaj otišlo 17.604 preduzeća. Taj broj predstavlja istorijski maksimum u poslednje dve decenije i prevazilazi čak i crne bilanse iz 2009. godine, kada je svetska finansijska kriza potresla evropsku privredu.
Ekonomisti ističu da ovakav obim bankrota više ne može da se tumači kao privremeni poremećaj. Naprotiv, reč je o strukturnom problemu koji zahvata širok spektar delatnosti i regiona, od industrijskih centara do manjih gradova čija se ekonomija oslanja na lokalna preduzeća.
Sektori pod najvećim pritiskom
Posebno su pogođeni transport, ugostiteljstvo i građevinarstvo, sektori koji su već tokom pandemije pretrpeli ozbiljne gubitke. Iako su se mnoge firme nadale brzom oporavku, rast troškova energenata, problema u lancima snabdevanja i slabljenje potražnje dodatno su opteretili njihovo poslovanje.
Građevinske kompanije, suočene sa padom investicija i rastom cena materijala, sve češće nisu u stanju da servisiraju postojeće obaveze. Ugostitelji se, s druge strane, bore sa višim troškovima rada i opreznijim potrošačima, dok je transportni sektor pod pritiskom skupog goriva i strožih ekoloških standarda.
Stečajevi ubrzavaju krajem godine
Podaci Saveznog zavoda za statistiku Nemačke pokazuju da je broj standardnih stečajnih postupaka u decembru bio veći za 15,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Taj rast predstavlja značajno ubrzanje u poređenju sa novembrom, kada je zabeležen porast od 5,7 odsto.
Ovakav trend sugeriše da se pritisci na preduzeća ne smanjuju, već se dodatno intenziviraju, naročito u drugoj polovini godine kada dospevaju odložene obaveze i krediti uzeti tokom perioda niskih kamatnih stopa.
Istraživači ukazuju da su zaostali efekti pandemije i dalje snažno prisutni, posebno kod malih i srednjih preduzeća. Tome se pridružuju i visoke kamatne stope, koje su značajno poskupile zaduživanje i otežale refinansiranje postojećih dugova.
U takvom okruženju čak i firme koje su godinama poslovale stabilno ostaju bez finansijskog prostora za manevrisanje. Primeri poput solarnog koncerna Majer Burger ili trgovca nameštajem MFO pokazuju da ni prepoznatljivi brendovi nisu imuni na nove ekonomske realnosti.
Šta dalje čeka nemačko tržište
Analitičari upozoravaju da bi talas stečajeva mogao da potraje i u narednom periodu, ukoliko ne dođe do značajnijeg popuštanja monetarne politike ili snažnijih državnih mera podrške. Istovremeno, tržište rada i poverenje investitora mogli bi se naći pod dodatnim pritiskom.
Nemačka se tako nalazi na prekretnici: između potrebe za fiskalnom disciplinom i nužnosti da se očuva privredna osnova koja je decenijama bila temelj njenog ekonomskog uspeha. Ishod tog balansa odrediće ne samo sudbinu hiljada preduzeća, već i širu stabilnost evropske ekonomije.
