Nova inicijativa nemačke vlade mogla bi da preoblikuje način na koji porodice razmišljaju o štednji i finansijskoj sigurnosti svoje dece. Od početka naredne decenije, mališani rođeni od 2020. godine trebalo bi da dobiju sopstvene investicione račune na koje će država uplaćivati novac sve do njihove punoletnosti. Ideja – koja kombinuje principe tržišta kapitala, dugoročnog investiranja i finansijske edukacije – predstavlja jedno od najopsežnijih ulaganja u mlade generacije u modernoj nemačkoj politici.
Kako će funkcionisati novi državni računi za decu
Prema preliminarnom nacrtu, svako dete staro šest godina od 2026. godine dobiće sopstveni junior investicioni račun, na koji će država uplaćivati 10 evra mesečno, sve do navršene osamnaeste godine života. Tokom celog perioda štednje sredstva će biti oslobođena poreza na prinos, čime se podstiče dugoročno investiranje i učenje o finansijskoj sigurnosti. Na prvi pogled, suma od 1.500 evra možda deluje skromno, ali kada se uključe prosečni tržišni prinosi i efekat složene kamate, očekuje se da ukupni iznos može dostići više od 2.200 evra bez ijedne dodatne porodične uplate.
Državni novac ne ograničava dodatno ulaganje porodice. Roditelji, bake i deke mogu da uplaćuju koliko žele, čime se ukupan fond uvećava i omogućava detetu vidljiv finansijski kapital na početku odraslog doba. Ako roditelji ne otvore račun sami, sredstva automatski odlaze u državni fond pod upravom Bundesbanke, koja će objavljivati izveštaje o prinosima i kretanju ulaganja. Roditelji mogu u bilo kom trenutku prebaciti sredstva u sopstveni fond za dete, čime zadržavaju kontrolu nad ulaganjima.
Kome će pripasti nova finansijska podrška
Pravo na ovu vrstu pomoći imaće sva deca rođena 2020. godine ili kasnije, pod uslovom da žive u Nemačkoj. Starije generacije neće biti obuhvaćene. Kada dete napuni osamnaest godina, novac prelazi u njegovu nadležnost, a mlada osoba može odlučiti kako želi da ga iskoristi. Jedna od opcija biće prebacivanje sredstava na sopstveni investicioni penzijski račun i nastavak štednje do ulaska u kasnije životne faze, što je i osnovna ideja ovog programa – jačanje dugoročne finansijske kulture.
Ono što još nije razjašnjeno jeste da li će biti dozvoljena delimična ili potpuna isplata sredstava odjednom. Takve odluke ostaju da budu definisane u narednim verzijama zakona. Takođe, još nije precizirano da li će mladi biti obavezani da novac koriste za penzionu štednju ili će imati slobodu ličnog raspolaganja. Upravo ta pitanja podstiču javnu debatu o tome da li program jača ličnu autonomiju ili uvodi novu formu državnog nadzora nad finansijskim navikama.
Nemačka želi da promeni način na koji deca uče o novcu
U okviru iste reforme, vlada najavljuje i uvođenje koncepta „rane start-penzije“ u školske programe. Ideja je da se deci na vreme objasni kako funkcioniše štednja, investiranje i dugoročno planiranje. To uključuje učenje o rizicima tržišta kapitala, značaju diversifikacije i razumevanju efekta složene kamate – nečemu što se u mnogim evropskim obrazovnim sistemima još uvek gotovo i ne pominje.
Za kreatore politike, ovo je način da se generacije koje odrastaju u digitalnom i nestabilnom ekonomskom svetu nauče finansijskoj odgovornosti. Za kritičare, reč je o potencijalnom pritisku da deca već u ranoj mladosti počnu da razmišljaju o penzijama, što otvara pitanje da li država prebacuje deo tereta sistemskih reformi na pojedince.
Šta ovo znači za građane Srbije
Iako je reč o nemačkom programu, ovaj model izaziva veliku pažnju i kod nas. U Srbiji se i dalje retko koriste dugoročne investicione šeme kao deo porodične štednje, pa je pitanje da li bi sličan sistem mogao da zaživi i ovde. Dok Nemačka razvija finansijsku pismenost od najranijeg uzrasta, kod nas su štednja i ulaganje uglavnom ograničeni na tradicionalne oblike, poput računa u bankama ili nekretnina. Ovaj model pokazuje kako država može da podrži roditelje i kreira stabilniju budućnost za generacije koje dolaze.
Istovremeno, u Srbiji bi slična inicijativa otvorila pitanje poverenja u institucije i upravljanje državnim fondovima, naročito u svetlu iskustava sa ranijim društvenim fondovima. Ipak, model koji kombinuje državnu podršku, tržišne prinose i dugoročnu sigurnost mogao bi biti polazna tačka za razmišljanje o modernizaciji naše štedne kulture.
Kada počinje primena i šta očekivati
Ako sve bude usvojeno prema planu, novi program trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2027. godine, istog dana kada i reforma Riester-penzije. Deca rođena 2020. godine dobiće uplate za 2026. godinu retroaktivno, što znači da sistem kreće punim intenzitetom već od početka primene. Nemačka računa na to da će uvođenje investicionih računa za decu dugoročno smanjiti pritisak na penzioni sistem i istovremeno stvoriti generacije finansijski pismenijih građana.
U eri u kojoj se ekonomska nesigurnost oseća u svim segmentima društva, ovaj model predstavlja pokušaj da se na vreme izgradi čvršća osnova za mlade ljude. Ako se pokaže uspešnim, mogao bi da postane jedan od najuticajnijih eksperimenata u Evropi u oblasti ličnih finansija i javne politike.
