U pojedinim krajevima juga Srbije i danas opstaje neobičan pogrebni običaj koji izaziva iznenađenje kod onih koji se prvi put susretnu sa njim. Kada u kratkom vremenskom periodu preminu dva člana iste porodice, rodbina ponekad u kovčeg trećeg pokojnika ili u grob spušta dečju lutku, verujući da se na taj način prekida niz porodičnih tragedija.
Koreni ovog verovanja vezuju se za staro narodno shvatanje da dve smrti često najavljuju i treću. U zajednicama gde su porodične veze snažne, a tradicionalna verovanja duboko ukorenjena, takvi običaji opstaju i pored modernog načina života i sve većeg uticaja savremenih pogleda na svet.
Etnolozi godinama ukazuju da su ovakvi rituali deo šireg folklornog nasleđa Balkana, gde su ljudi kroz simbolične postupke pokušavali da pronađu kontrolu nad događajima koje nisu mogli da objasne. U tim okolnostima lutka dobija ulogu simbolične zamene koja, prema narodnom verovanju, odvraća nesreću od porodice. Iako mnogi danas ne smatraju da ritual ima stvarnu moć, on za pojedine porodice predstavlja način da iskažu poštovanje prema željama starijih članova i očuvaju tradiciju koja se prenosi generacijama.
Porodična iskustva i želja da se ispuni običaj
Jedna žena iz Niša opisala je kako se sa ovim običajem susrela nakon smrti bliskih rođaka. Nakon što su u kratkom periodu preminuli brat i sestra iz njene šire porodice, ostali članovi porodice izrazili su zabrinutost da bi mogla uslediti još jedna smrt među starijim rođacima. Iako, kako kaže, nije sklona sujeverju, odlučila je da ispoštuje želju starijih članova porodice. U potrazi za odgovarajućom lutkom obišli su prodavnice igračaka, gde su među dostupnim proizvodima pronašli običnu Barbiku, jer posebne lutke namenjene za ovakve rituale ne postoje.
Kada su stigli na sahranu, članovima porodice pokojnice objasnili su značenje običaja. Pošto takva praksa nije poznata u svim delovima Srbije, reakcije su bile pomešane, od iznenađenja do radoznalosti, ali je na kraju dozvoljeno da se lutka položi uz pokojnicu. Meseci koji su usledili prošli su bez novih tragedija u porodici. Da li je reč o slučajnosti ili o verovanju koje ljudima donosi psihološku utehu, ostaje pitanje na koje nema jednoznačnog odgovora.
Lutke iz prodavnica igračaka umesto posebnih pogrebnih predmeta
Da ovaj običaj nije redak potvrđuju i pojedini prodavci pogrebne opreme, koji navode da povremeno dobijaju pitanja o takozvanim pogrebnim lutkama. Međutim, takvi proizvodi ne postoje kao posebna kategorija, pa porodice uglavnom koriste obične igračke koje mogu pronaći u redovnoj prodaji.
Najčešći izbor su upravo Barbike, pre svega zbog njihove dostupnosti. Prodavci navode da zainteresovani kupci često traže savet gde mogu najbrže da pronađu odgovarajuću lutku, posebno kada se pripreme za sahranu odvijaju u kratkom roku. Zaposleni u prodavnicama igračaka potvrđuju da kupci redovno kupuju različite modele lutaka, ali u većini slučajeva ne otkrivaju njihovu krajnju namenu. Tako se iza naizgled obične kupovine ponekad krije ritual koji je deo lokalne tradicije stare više generacija.
U vremenu kada se mnogi stari običaji polako zaboravljaju, ovaj ritual nastavlja da opstaje u pojedinim porodicama. Bez obzira na to da li ga posmatraju kao praznoverje, kulturno nasleđe ili način suočavanja sa gubitkom, oni koji ga praktikuju veruju da donosi mir u trenucima kada se porodica suočava sa velikom tugom.
