Naizgled bezazlen jutarnji ritual, gutljaj kafe ili čaja iz omiljene šolje, mogao bi da nosi rizike o kojima retko razmišljamo. Najnoviji nalazi stručnjaka ukazuju da se opasne materije mogu skrivati upravo tamo gde ih najmanje očekujemo – u posuđu koje svakodnevno koristimo.
Istraživanja sprovedena na tržištu Srbije otvorila su pitanje bezbednosti pojedinih keramičkih i takozvanih papirnih čaša, pokazujući da dizajn, boja i premaz često imaju veću ulogu nego što potrošači pretpostavljaju. U fokusu nisu samo estetski detalji, već i dugoročni uticaj na zdravlje.
Šta se krije u šoljama koje svakodnevno koristimo
Analiza pod nazivom „Gutljaj koji teže pada“ obuhvatila je 30 različitih proizvoda dostupnih potrošačima, a rezultati su izazvali ozbiljnu zabrinutost. Kod pet uzoraka utvrđene su nedozvoljene količine olova i kadmijuma, teških metala koji se mogu oslobađati prilikom kontakta sa toplim napicima.
Stručnjaci upozoravaju da problem nije u samoj keramici, već u bojama i dekorativnim slojevima koji se nanose na površinu šolja. Pod dejstvom toplote, ove supstance mogu migrirati u napitak, posebno ako je šolja namenjena dugotrajnoj ili svakodnevnoj upotrebi.
„Papirne“ čaše nisu ono što mislite
Iako se često doživljavaju kao praktična i „ekološka“ alternativa, papirne čaše imaju složeniju strukturu. Istraživanja su pokazala da već nakon 15 minuta kontakta sa vrelim napitkom mogu otpustiti desetine hiljada čestica mikroplastike, ali i tragove teških metala.
„Najbezbednija opcija za tople napitke je jednostavna, bela keramička šolja. Takve šolje nemaju dekorativne premaze koji mogu biti problematični“, objašnjava Ana Pešić, master fizičke hemije iz Centra za ispitivanje namirnica. Kako dodaje, papirne čaše iznutra imaju sloj PFAS jedinjenja, takozvanih večnih hemikalija, koje pod dejstvom toplote prelaze u napitak i potom u organizam.
Posuđe pod toplotom
Pored šolja i čaša, posebnu pažnju zahteva i posuđe za pripremu hrane. Šerpe i tiganji se svakodnevno izlažu visokim temperaturama, zbog čega izbor materijala postaje presudan.
„Uvek bih birala nerđajući čelik, liveno gvožđe, staklo i keramiku. To su materijali koji su stabilni, dugotrajni i bezbedni za pripremu hrane“, ističe Pešićeva. Nasuprot tome, nelepljivi premazi, poput teflona, predstavljaju poseban izazov.
Teflon, iako praktičan, sadrži PFAS jedinjenja koja se lako oslobađaju kada se premaz ošteti ili izloži visokim temperaturama. „Te čestice se akumuliraju u organizmu, deluju kao endokrini ometači, imaju kancerogeni potencijal i mogu uticati na rad srca, jetre i bubrega“, upozorava Pešić.
Gde prestaje odgovornost potrošača, a počinje kontrola tržišta
Centar za ispitivanje namirnica redovno kontroliše predmete opšte upotrebe koji se nalaze na tržištu, a analize se sprovode u laboratorijskim uslovima. Većinu proizvoda na testiranje donose sami proizvođači, u okviru zakonskih procedura.
„Većina proizvoda jeste bezbedna za upotrebu. Kada se utvrdi da neki predmet ne ispunjava standarde, nadležni organi su dužni da ga povuku sa tržišta“, navodi Pešićeva. Ipak, ona dodaje da informisanost potrošača ostaje ključna karika u lancu bezbednosti.
Na kraju, stručnjaci savetuju jednostavno pravilo: što je materijal jednostavniji i manje obrađen, to je bezbedniji. U svetu u kome se hemikalije često kriju iza lepog dizajna, svesna odluka o tome iz čega pijemo i kuvamo postaje važan deo brige o zdravlju.
