Poljoprivrednici u Bačkoj muku muče da obezbede dovoljan broj sezonskih radnika, jer je poslednjih godina znatno opalo interesovanje nezaposlenih za rad na njivama, kao i u voćnjacima, povrtnjacima i hladnjačama.
Ljudi su nezadovoljni visinom nadnica, a poslodavci se pravdaju da ne mogu da plate više, zbog visoke cene repromaterijala i niskih otkupnih cena svojih proizvoda. Satnica se, zavisno od vrste radova, kreće od 350 do 400 dinara, ali je na poljoprivrednom dobru u Magliću kod Bačkog Petrovca na samom početku metličenja semenskog kukuruza skočila sa 400 na 450 dinara.
– Prvog dana smo radili za 400 dinara, ali je već sutradan ove sedmice preduzeće odlučilo da plati 50 dinara više, jer je to posao koji ne može da čeka – objasnila je predradnica Tatjana Štrangar iz Ruskog Krstura, koja je za metličenje uspela da oformi brigadu od 87 sezonaca, pretežno iz Kule i Bačkog Gračaca.
Posebno je teško, navode grupovođe, privoleti mlade da rade kao nadničari, a jedino je kidanje metlica sa stabljika kukuruza ono što ih u nešto većem broju dovodi na njive.
– Inače, većinu sezonskih radnika čine žene u svojim šezdesetim godinama, a najstariji i jedan od najboljih radnika u mojoj grupi je čovek od 83 godine iz Sivca – kaže grupovođa Miodrag Bošković iz tog sela, čija ekipa broji oko 50 sezonaca, a nekad ih je okupljao duplo više.
I Tatjana Štrangar ima “udarnicu” od 83 godine, koja je iz Bačkog Gračaca i primer je za ugled mnogo mlađim nadničarima.
– Žene, od kojih su neke sa mnom i 20 godina, rade na tropskim vrućinama u jelecima (prslucima) i ne žale se, a mladi u šortsevima kukaju kako im je toplo – kaže Tatjana.
I ona i Bošković ističu da sezonskog posla ima tokom cele godine i da su sezonci preko omladinskih zadruga osigurani.
– Iako mesečno, kao nadničari, mogu da zarade više, a zarada im se, za osam sati rada, isplaćuje svaki dan, oni ipak radije odlaze u strane fabrike u Odžacima, Somboru, Kuli, Bačkoj Topoli, Vrbasu i Novom Sadu, jer im posao tamo pruža veću sigurnost – kaže Bošković.
