Norveška je ove godine upisala novo poglavlje u svojoj klimatskoj istoriji. Prema podacima meteoroloških i klimatskih službi, proleće 2026. godine bilo je najtoplije od početka zvaničnih merenja, čime je nadmašen rekord postavljen samo dve godine ranije.
Zemlja poznata po dugim zimama, snežnim pejzažima i hladnijoj klimi suočila se sa temperaturama koje su značajno odstupale od višedecenijskog proseka. Stručnjaci navode da je prosečna temperatura na nacionalnom nivou bila za 2,1 stepen Celzijusa viša od klimatske normale, što predstavlja izuzetno veliko odstupanje za jednu severnoevropsku državu.
Posebno su se izdvojili mart i april, koji su doneli neuobičajeno toplo vreme u velikom delu zemlje. Upravo su ti meseci bili ključni za obaranje prethodnog rekorda iz 2024. godine, dok je proleće 2025, koje je do sada važilo za drugo najtoplije, sada pomereno na treće mesto. Klimatolozi ističu da se ovakvi podaci ne mogu posmatrati kao izolovani događaji. Poslednjih godina veliki broj evropskih zemalja beleži sve češće temperaturne ekstreme, što dodatno pojačava zabrinutost zbog dugoročnih klimatskih promena.
April doneo temperaturu kakva se retko viđa na severu Evrope
Jedan od najupečatljivijih trenutaka ovog proleća zabeležen je 30. aprila, kada je temperatura u Norveškoj dostigla čak 26,5 stepeni Celzijusa. Takve vrednosti mnogo su bliže letnjim nego prolećnim uslovima za područje koje se nalazi duboko na severu Evrope. Klimatski istraživač Jostein Mamen ocenio je da je ovogodišnje proleće nadmašilo sve dosadašnje rezultate. Kako je naveo, rekord iz 2024. godine sada je zvanično oboren, što potvrđuje nastavak trenda rasta temperatura koji se prati poslednjih godina.
Posebnu pažnju stručnjaka privukla je činjenica da je najviša prolećna temperatura dostignuta još tokom aprila. Prema dostupnim podacima, od 1957. godine slična situacija dogodila se samo jednom, i to 2015. godine. Takvi pokazatelji ukazuju na promene u sezonskim obrascima koje meteorolozi sve češće registruju širom kontinenta. Raniji dolazak toplih talasa utiče na vegetaciju, vodne resurse i poljoprivredne aktivnosti, ali i povećava rizik od suša i šumskih požara tokom leta.
Stručnjaci odbacuju teorije o Sunčevoj aktivnosti
Dok se u javnosti povremeno pojavljuju tvrdnje da pojačana aktivnost Sunca utiče na rast temperatura, klimatski stručnjaci smatraju da takvo objašnjenje nije dovoljno za razumevanje aktuelnih promena.
Mamen naglašava da je Sunce previše stabilan faktor da bi objasnilo brzinu zagrevanja koja se beleži poslednjih decenija. Prema njegovoj oceni, sadašnji trendovi mnogo su više povezani sa povećanom koncentracijom gasova staklene bašte nastalih sagorevanjem fosilnih goriva. Naučna zajednica već godinama upozorava da rast globalnih temperatura dovodi do češćih i intenzivnijih vremenskih ekstrema. Toplotni talasi, obilne padavine i neuobičajene temperaturne oscilacije postaju sve prisutniji u različitim delovima sveta.
Najnoviji rekord u Norveškoj dodatno potvrđuje da klimatske promene više nisu projekcija budućnosti, već proces koji se već odvija. Upravo zbog toga stručnjaci pozivaju na pažljivo praćenje podataka i dugoročne mere koje bi mogle da ublaže posledice zagrevanja planete.
