Bankari i stručnjaci upozoravaju građane na nove pokušaje prevara sa platnim karticama. Poslednjih dana učestale su poruke, navodno od banaka, u kojima se hitno traži ažuriranje podataka.
Iz Narodne banke Srbije poručuju da banke nikada ne traže osetljive podatke putem SMS poruka ili na društvenim mrežama. Građanima se savetuje da ne odgovaraju na takve poruke i da odmah obaveste svoju banku.
SMS poruke, imejlovi i aplikacije za dopisivanje – svi ovi kanali su poslednjih nedelja korišćeni od strane prevaranata u pokušaju da pokradu novac sa tekućih računa. Uz link i detaljne instrukcije, tražili su brojeve kartica, šifre za aplikaciju banke i elektronsko plaćanje, često uz pretnju da će, ako se podaci ne dostave hitno, račun i kartice biti blokirani.
Snežana Jakovljević iz Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica PKS-a ističe da građani nikada ne treba da odreaguju na ovakve poruke i otkriju svoje podatke. Banke nikada neće zahtevati te podatke – prvo, zato što su to osetljivi podaci, a potom što im ti podaci nisu potrebni jer ih već poseduju.”
Napadi na bankomate
Sve češće hakeri idu i korak dalje i napadaju veće mete – bankomate. Stručnjaci ukazuju da takvi napadi u zemljama Evrope nisu retki, a posebno brine to što su efikasni u gotovo 100 odsto situacija.
“Instalira se određeni virus koji dođe do bankomata i aktivira se u neko vreme. To su ‘keš-aut’ ili ‘džekpot’ napadi. Ako se desi napad na bankomat, ceh plaća banka, ne građani. To ne ide ni sa čijeg računa, nego kao da je neko otvorio i uzeo ceo novac. Građani ne mogu biti oštećeni u tom slučaju”, kaže Goran Kunjadić, stručnjak za IT bezbednost.
Plaćanje karticama u inostranstvu
Građani, ipak, mogu da budu oštećeni ako u inostranstvu podižu novac sa bankomata. U većini slučajeva, banke naplaćuju proviziju. Nadležni zato savetuju da gotovinu nosite, kao i da karticama budete oprezni.
Anastasija Vasiljević, zamenica generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS, kaže da je korisno da imate kod sebe nešto gotovine.
“Živimo u vremenu savremenih tehnologija, digitalizacije i svi posežemo za bezgotovinskim platnim instrumentima, kao što su kartice. Treba voditi računa o tome koja je vrsta kartice i da li postoje naknade za njeno korišćenje u inostranstvu. To su informacije koje korisnici najpre treba da dobiju od svojih banaka izdavalaca”, ukazuje Vasiljevićeva.
Najveća opasnost poslednjih godina dolazi od onlajn trgovine. Ključno je zato obratiti pažnju da li je sajt pravi i ima li sve neophodne zaštite. U suprotnom, i kartica i novac biće na raspolaganju za krađu.
