Od danas, nove cene goriva stupile su na snagu, a vozači u Srbiji mogu očekivati pojeftinjenje dizela za 3 dinara, dok će cena benzina biti niža za 1 dinar u odnosu na prethodnu sedmicu. Prema poslednjem izveštaju, dizel će se točiti po ceni od 201 dinar po litru, dok će evropremijum BMB benzin koštati 186 dinara po litru. Ova korekcija cena odnosi se na period od sedam dana, do 7. februara.
Ova promena cena goriva dolazi nakon nedavne odluke Vlade Srbije da produži ograničenje cena derivata nafte na još šest meseci, a ovo će osigurati stabilnost cena goriva na tržištu. Ipak, pitanje koje se postavlja je kako ove cene goriva izgledaju u kontekstu kupovne moći građana Srbije u poređenju sa drugim evropskim zemljama.
Cene goriva i kupovna moć građana
Iako su cene goriva u Srbiji niže nego u mnogim zapadnoevropskim zemljama, kupovna moć je ključni faktor koji menja sliku. Srbija ima niže prosečne plate, što znači da građani i dalje troše značajan deo svojih primanja na osnovne potrepštine kao što je gorivo. U proseku, prosečna plata u Srbiji je oko 700 evra, dok je u Nemačkoj ili Francuskoj prosečna plata dva do tri puta veća.
Na primer, u Nemačkoj, cena dizela je oko 2,2 evra po litru, a benzin oko 2 evra po litru. Međutim, s obzirom na visoke plate koje omogućavaju veći prihod, građani Nemačke troše manji procenat svojih plata na gorivo. Procenat trošenja na gorivo u Nemačkoj je samo 2-3% mesečne zarade, dok u Srbiji, građani sa prosečnom platom moraju da troše oko 5-10% svojih prihoda samo na gorivo.
Poređenje sa Evropom:
Iako dizel i benzin u Srbiji koštaju manje u apsolutnim iznosima, relativna cena goriva u odnosu na plate građana Srbije je veća nego u mnogim evropskim zemljama. Srbija, sa prosečnom platom od 700 evra, ima niže cene goriva (dizel 1,7 evra, benzin 1,5 evra po litru), ali zbog niže kupovne moći, građani i dalje troše značajan deo svojih plata na gorivo.
Za poređenje, u Francuskoj, gde je prosečna plata oko 2.000 evra, cena dizela je oko 2,1 evra po litru, ali građani Francuske troše samo 2-3% svojih plata na gorivo. U Srbiji, to trošenje može biti čak 5-10% zarade, što znači da kupovna moć direktno utiče na to koliko građani mogu sebi da priušte osnovne životne potrebe.
Iako su cene goriva u Srbiji niže u apsolutnim iznosima u poređenju sa zapadnom Evropom, kupovna moć građana Srbije je mnogo manja. Građani Srbije sa prosečnom ili medianom platom troše veći procenat svojih prihoda na gorivo, što čini život u Srbiji skupljim u relativnom smislu. Ove razlike u kupovnoj moći jasno pokazuju da, iako je gorivo povoljnije u Srbiji, građani zapadnih zemalja ipak troše manji deo svojih primanja na osnovne životne potrebe poput goriva.
