Od danas, nove cene goriva stupaju na snagu u Srbiji. Prema odluci Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, litar evro dizela koštaće 197 dinara, dok će cena litre benzina evropremijum BMB biti 180 dinara. Ove cene važiće do narednog petka, 27. decembra, što predstavlja blago poskupljenje u odnosu na prethodnu nedelju, kada je evro dizel bio 196 dinara, a benzin 179 dinara.
KAKVA JE SITUACIJA U EVROPI?
Cena goriva u Srbiji u poređenju sa drugim evropskim zemljama je značajna tema, posebno kada se uzmu u obzir prosečne plate i životni standard. Na primer, u Hrvatskoj trenutna cena dizela iznosi oko 1,52 evra po litru, dok je u Nemačkoj cena čak 1,84 evra po litru. Ipak, prosečna plata u Hrvatskoj iznosi oko 1.100 evra, dok je u Nemačkoj prosečna zarada približno 4.000 evra mesečno.
S druge strane, u Srbiji, gde je prosečna plata oko 720 evra, cene goriva ostaju među najnižima u Evropi u apsolutnim iznosima. Međutim, kada se uzme u obzir udeo troškova goriva u kućnom budžetu, građani Srbije izdvajaju značajno veći procenat svojih prihoda za gorivo nego građani razvijenih zemalja.
Ako se analiziraju relativni troškovi, odnosno procenat plate koji je potrebno izdvojiti za kupovinu 50 litara goriva, situacija postaje jasnija. U Srbiji, za ovu količinu benzina potrebno je izdvojiti oko 12,5% prosečne mesečne plate, dok je u Hrvatskoj taj procenat 7%, a u Nemačkoj svega 2,3%. Ova razlika dodatno opterećuje budžet građana Srbije, posebno onih sa nižim primanjima.
RAZLOZI ZA VISOKE CENE GORIVA U REGIONU
Visoke cene goriva u regionu često se pripisuju visokim akcizama i porezima. U Srbiji, akcize čine veliki deo cene goriva, što dodatno utiče na krajnju cenu za potrošače. Dok Nemačka i druge razvijene zemlje takođe imaju visoke poreze na gorivo, razlika u prosečnim primanjima čini te troškove lakšim za podnošenje.
KAKO SMANJITI PRITISAK NA POTROŠAČE?
Ekonomski stručnjaci smatraju da bi smanjenje akciza na gorivo ili uvođenje subvencija za određene kategorije vozača, poput poljoprivrednika, moglo olakšati teret na kućni budžet prosečnog građanina. Takođe, jačanje javnog prevoza i ulaganje u alternativne izvore energije mogli bi smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i ublažiti efekat visokih cena.
Dok cene goriva u Srbiji ostaju konkurentne u regionalnom kontekstu, relativni trošak za građane je znatno veći nego u mnogim evropskim zemljama. S obzirom na ulogu goriva u svakodnevnom životu i privredi, potrebno je razmotriti mere koje bi omogućile građanima da lakše podnesu ovaj trošak.
