Inovativna primena veštačke inteligencije u dizajnu materijala mogla bi da promeni industriju vazduhoplovstva i svemirskih tehnologija
Naučnici su nedavno napravili značajan korak napred u razvoju nanomaterijala koji bi mogli imati široku primenu u industrijama kao što su vazduhoplovstvo i svemir. Naime, uz pomoć veštačke inteligencije, istraživači su dizajnirali materijale koji su neverovatno laki, ali sa čvrstoćom koja prevazilazi čelik, otkrivši novim pristupom koje donosi AI. Ovaj napredni materijal ima istu čvrstoću kao ugljenični čelik, ali je istovremeno lakši od stiropora.
Grupa istraživača iz Toronta primenila je tehnologiju mašinskog učenja kako bi optimizovala dizajn nanomaterijala koji se mogu koristiti u konstrukciji helikoptera, aviona i svemirskih letelica. Tobin Fileter, profesor sa Univerziteta u Torontu i koautor studije, objasnio je da bi primena ovih materijala u vazduhoplovnim aplikacijama mogla značajno poboljšati performanse vozila i smanjiti potrošnju goriva, čineći letove efikasnijim i sigurnijim.
AI kreira nanomaterijale sa izuzetnim osobinama
Ovaj novonapravljeni materijal koristi veštačku inteligenciju za izradu geometrijskih oblika koji omogućavaju ravnomernu raspodelu napona, dok istovremeno podržavaju velike težine. Ovaj proces optimizacije je omogućio istraživačima da koriste 3D štampanje za stvaranje specijalizovanih nanorešetki, koje su pokazale impresivne rezultate u testiranjima. Novo dizajnirani materijali mogu izdržati pritisak od 2,03 megapaskala po kilogramu, što je pet puta jače od titanijuma.
Mašinsko učenje je ovde odigralo ključnu ulogu, jer je algoritam učio iz prethodnih dizajna, predviđajući najsnažnije strukture koje će izdržati velike napone i težinu. Fileter je istakao da je ovo prvi put da se mašinsko učenje primenjuje u dizajnu nanomaterijala, što je rezultiralo radikalnim poboljšanjima u čvrstoći i efikasnosti materijala.
Sledeći koraci
Naučnici sada planiraju da povećaju obim ovog materijala kako bi omogućili njegovu primenu u izradi većih komponenata za avione i druge vazduhoplovne sisteme. Cilj je ne samo učiniti materijal većim i jačim, već i nastaviti optimizaciju kako bi se stvorili još efikasniji dizajni za buduće industrijske potrebe.
„Ako bi zamena komponenti od titanijuma u avionima ovim novim materijalom bila moguća, procenjujemo da bi to moglo doneti uštede u gorivu od 80 litara godišnje po svakom kilogramu materijala koji se zameni“, dodao je Fileter. Ove uštede bi imale značajan uticaj na smanjenje ekološkog otiska i poboljšanje ekonomičnosti letova.
Inovacije koje menjaju svet
Ovaj novi materijal koji je rezultat saradnje između naučnika i veštačke inteligencije predstavlja ogromnu prednost za industriju. Sa potencijalom da se koristi u raznim sferama tehnologije, od svemirskih letelica do komercijalnih aviona, novi materijali otvaraju vrata za efikasniji, lakši i sigurniji dizajn u mnogim industrijama.
