Vozači u Srbiji od danas moraju da se pripreme za još skuplje gorivo, što će mnogima dodatno otežati svakodnevne troškove. Od 21. februara, cene goriva na pumpama širom zemlje ponovo su porasle, što posebno pogađa one koji su planirali putovanja povodom praznika.
Novi skok cena – koliko sada plaćamo?
Prema zvaničnim informacijama, litar evrodizela sada košta 203 dinara, dok je benzin evropremijum BMB 95 poskupeo na 188 dinara po litru. Ovo povećanje iznosi dva dinara po litru u odnosu na prošlu nedelju, što možda ne izgleda dramatično na prvi pogled, ali na mesečnom i godišnjem nivou predstavlja značajan udar na budžet građana.
Da li su poskupljenja ekonomski opravdana?
Srbija već godinama beleži česta poskupljenja goriva, dok su primanja građana daleko niža u odnosu na ostatak Evrope. U Nemačkoj, gde je prosečna plata preko 4.000 evra, litar dizela košta oko 1,85 evra, što znači da građani sa svojim primanjima mogu kupiti mnogo više goriva nego Srbi, koji za prosečnu platu od oko 90.000 dinara (765 evra) sada moraju izdvojiti gotovo četvrtinu mesečnih primanja samo na gorivo.
Ekonomski analitičari upozoravaju da je glavni razlog ovih poskupljenja kombinacija svetskih geopolitičkih dešavanja i domaće fiskalne politike. Međutim, postavlja se pitanje koliko je stvarni razlog ekonomske prirode, a koliko deo šire političke strategije.
Globalni uticaj i geopolitički faktor
Sankcije koje je SAD uvela Iranu, posebno onima koji prevoze iransku naftu u Kinu, imale su ogroman uticaj na globalno tržište nafte. Američko Ministarstvo finansija uvelo je sankcije pojedincima i tankerima koji godišnje prevoze milione barela iranske nafte, čime su pokušali da dodatno destabilizuju tržište i izvrše pritisak na Teheran.
„Ovaj potez deo je šire strategije SAD da ograniči mogućnosti Irana da profitira od nafte i poveća politički pritisak“, navodi se u saopštenju američkog ministarstva.
Ko zaista profitira?
Dok se u svetu geopolitičke igre vode oko nafte, građani Srbije ponovo izvlače deblji kraj. U zemlji gde su troškovi života sve veći, a plate ne prate poskupljenja, svako novo povećanje cena goriva direktno pogađa standard građana.
Postavlja se pitanje: da li je ovo realna ekonomska situacija ili smo još jednom žrtve sistemskih odluka koje idu na štetu građana? Da li nas polako ali sigurno guraju u situaciju u kojoj ćemo plaćati najskuplje gorivo u Evropi, dok nam standard ostaje na dnu? I najvažnije – ko zapravo ima koristi od ovoga?
