Posle zimske sezone u kojoj smo se borili s velikim brojem obolelih od gripa, kovida i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), ali i velikog kašlja i pojave morbila, usledilo je kratko zatišje pred pravi „cunami“ respiratornih oboljenja u kom dominiraju rinovirusi, streptokoke, ali i bakterije koje izazivaju veliki kašalj.
Uz sve to, javile su se i alergije na polen zbog ranog cvetanja drveća i iznadprosečnih temperatura.
Čekaonice domova zdravlja podsećaju na pik zimske sezone i sudar najžešćih bakterija i virusa, i prema rečima pedijatara čini se da su ovih dana svi bolesni i imaju jak kašalj, curenje iz nosa, groznicu, a na najvećem udaru su deca, stariji i hronično oboleli.
Pedijatar Doma zdravlja “Čukarica” dr Dejan Jonev kaže za “Blic” da ima dosta viroza, ali ima i stomačnih viroza. To su rotavirusi. Beleži slučajeve kombinovanih simptoma kod viroze. Javljaju se simptomi vezani za gornje respiratorne puteve zajedno sa problemima sa stolicom.
Savetuje roditelje da obavezno odvedu dete na lekarski pregled.
– Takva stanja znaju da potraju, pogotovo kašalj. Karakteristično je da deca dugo kašlju, po dve-tri nedelje, čak i mesec dana. Ne treba roditelji da čekaju i na svoju ruku kod kuće da leče decu – poručuje dr Jonev.
Veliki kašalj i dalje vlada
Istovremeno, dok grip stagnira i smanjuje se broj obolelih, u pojedinim delovima zemlje, recimo u Beogradu gde je bilo najviše slučajeva velikog kašlja, broj registrovanih pacijenata se i dalje povećava.
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje do 10. marta bilo je 967 slučajeva od čega je prethodne nedelje zabeleženo 37 novih, a sedmicu pre 29, što je povećanje preko 30 odsto.
U Severnobačkom okrugu veliki kašalj stagnira, javlja se tek po nekoliko slučajeva nedeljno, ali se i dalje beleži u školskoj populaciji, i to među učenicima završnih razreda osnovne škole i srednjoškolcima.
Očekuje se da i u narednom periodu bude velikog kašlja, s obzirom na vakcinalni obuhvat koji je u ovom delu zemlje ispod 90 odsto. Sve dok ne bude 95 odsto, ne samo u ovom okrugu već u celoj zemlji, bolest će da tinja.
Respiratorne infekcije
– Pre dve nedelje je grip dostigao maksimum, i sada beležimo trend opadanja obolelih sa kliničkom slikom gripa u toj meri da kolege sa terena kažu da nisu imale čak nijedan slučaj, što je jako povoljno i očekivano. Međutim, interesantno je da su akutne respiratorne infekcije i dalje prisutne. Javljaju se ljudi koji imaju temperaturu, ali ne značajno povišenu, do 38 stepeni, a više temperature su znatno ređe. Pacijenti imaju zapušen nos, curenje iz nosa, kašalj, bol u ždrelu, malaksalost. To su sve viroze, ali koji je tačno virus uzročnik to ne znamo, niti je od značaja pošto je terapija uvek simptomatska, a to su lekovi za snižavanje temperature, pastile za bol u ždrelu i drugo – kaže za „Blic“ epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici.
Kovida sve manje, produžetak viroza
Napominje da je i kovid sve manje zastupljen, ali da će viroze obeležiti sasvim sigurno ceo mart, a moguće i april pošto je vreme promenjivo i ponovo je zahladnelo.
– Očekujem da period akutnih respiratornih infekcija ove godine bude produžen, mada smo imali primere u prošlosti da se taj period produži i do početka maja, da čitavo proleće bude u znaku respiratornih infekcija. To znači da će sigurno biti još prilike da se razbole i oni koji nisu do sada, jer i najzdraviji u zimskom periodu, od novembra do aprila, mogu imati kraće epizode u kojima curi nos nekoliko dana, oseća se slabost, malaksalost, bol ždrela – kaže epidemiolog.
Kako razlikovati virusne od bakterijskih infekcija
Na pitanje kako razlikovati virusne od bakterijskih infekcija podseća da je bol u grlu zajednički za sve, s tim da može da bude izolovan.
– Curenje nosa, kašalj i kijanje može da bude zajedničko za sve pomenute bolesti, ali kijanje i konjuktivitis, crvenilo oka su uglavnom simptomi virusnih infekcija, dok se kod bakterijskih ne javljaju ili mogu da se jave kasnije. Kod bakterijskih se uglavnom javlja kašalj i iskašljavanje, uglavnom beli sadržaj, a posle bude žućkasto – zelen – braon, a to već nije dobar znak i zahteva antibiotike – kaže dr Bohucki.
Od 38 stepeni telesne temperature i naviše smatra se da smo febrilni, dok smo ispod 38 subfebrilni. Kada imamo 38 temperaturu, savetuje dr Bohucki i uzmemo lek, ako ne spadne, održava se i dalje, to je znak da treba da odemo kod lekara.
– Kada je reč o deci svakako roditelji treba da ih odvedu odmah kod lekara – savetuje naš stručnjak.
Alergije na polen
Simptomi koji mnoge zbunjuju u ovom periodu su: promuklost, plitko disanje, rafalno kijanje, crvenilo i suzenje očiju, malaksalost, peckanje u grlu, što su sve znaci pojave osetljivosti i alergije na polen.
Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš kaže da ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti na polen i zbog toga je moguće da svako u bilo kom životnom dobu postane alergičan.
Dnevnik, Blic
