Na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u prostoru koji se oslanja na reke, izvorišta i krhke kraške sisteme, doneta je odluka koja već sada proizvodi ozbiljnu zabrinutost. Plan Zagreba da na Trgovskoj gori, u nekadašnjoj kasarni Čerkezovac, uspostavi dugoročno skladište radioaktivnog otpada, otvorio je niz pitanja koja nadilaze administrativne granice i ulaze u domen bezbednosti, ekologije i javnog zdravlja.
Iako je odluka formalno doneta u Hrvatskom saboru, njene posledice, upozoravaju stručnjaci, mogle bi se osećati daleko izvan hrvatske teritorije. Posebno su u fokusu Republika Srpska i severozapadni delovi Federacije Bosne i Hercegovine, čije se vodosnabdevanje oslanja na rečne i podzemne tokove povezane sa područjem Trgovske gore.
Kako radioaktivni otpad može stići do vode za piće
Direktor Federalnog zavoda za geologiju Vedad Demir upozorava da, iako se lokacija Čerkezovac nalazi u geološkom kompleksu koji se trenutno procenjuje kao pretežno nepropusan, rizik ne dolazi direktno, već posredno. Upravo ta „indirektna“ putanja predstavlja najveću nepoznanicu.
Prema njegovim rečima, površinske vode i potoci sa područja Trgovske gore ulivaju se u reku Unu, koja dalje snabdeva izvorišta pitke vode u Bosanskom Novom, gde vodu koristi oko 15.000 stanovnika. Paralelno s tim, deo potoka sa padina Trgovske gore ponire u kraški teren Federacije BiH, što otvara realnu mogućnost da se eventualno zagađenje prenese do podzemnih rezervoara.
Takvi hidrološki sistemi su, ističu stručnjaci, izuzetno osetljivi. Jednom kada kontaminacija uđe u kraški podzemni svet, njeno praćenje i sanacija postaju dugotrajni i neizvesni procesi, često bez jasne granice širenja.
Nauka traži odgovore, teren krije ograničenja
Federalni zavod za geologiju najavio je da će tokom naredne godine započeti izradu projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja, kojim bi se sistematski ispitali mogući uticaji skladišta radioaktivnog otpada na vode u Federaciji BiH. Plan obuhvata geološka, tektonska, hidrološka i hidrotehnička ispitivanja, u skladu sa važećim propisima.
Međutim, Demir naglašava da postoje ozbiljna ograničenja. Teren je nedovoljno istražen, delovi prostora i dalje su opterećeni minsko-eksplozivnim sredstvima, a neposredna blizina državne granice dodatno komplikuje izvođenje terenskih radova. Upravo ti faktori usporavaju proces dobijanja pouzdanih podataka, u trenutku kada je vreme ključni resurs.
Uprkos tome, stručna zajednica insistira da se istraživanja sprovedu pre nego što skladište postane operativno, jer bi kasnija saznanja mogla doći prekasno za efikasnu zaštitu izvorišta.
Odluka Zagreba i regionalne posledice
Prema Nacionalnom programu sprovođenja Strategije zbrinjavanja radioaktivnog otpada, koji je hrvatska vlada usvojila još krajem 2018. godine, Trgovska gora i kasarna Čerkezovac predviđeni su kao trajno rešenje za nisko i srednje radioaktivni otpad. Tu bi se skladištio otpad iz Nuklearne elektrane Krško, ali i radioaktivni materijal nastao na teritoriji Hrvatske.
Problem dodatno dobija na težini kada se uzme u obzir geografija. Lokacija je udaljena svega oko 800 metara vazdušne linije od granice BiH i približno jedan kilometar od ključnog vodozahvata za Bosanski Novi. U takvim okolnostima, svaka greška, propust u proceni ili tehnički kvar nosi potencijalno prekogranične posledice.
Za lokalno stanovništvo, ovo više nije apstraktna politička rasprava. To je pitanje svakodnevne bezbednosti, poverenja u institucije i prava na čistu vodu.
Između politike i prirodnih zakona
Priroda ne poznaje granice koje povlače parlamenti. Voda teče tamo gde joj teren dozvoli, a podzemni tokovi slede zakone geologije, ne diplomatije. Upravo zato odluka o skladištenju radioaktivnog otpada na ovako osetljivoj lokaciji izaziva nelagodu i otpor, ne samo u Bosni i Hercegovini, već i šire u regionu.
Dok nadležni organi najavljuju nova istraživanja i analize, vreme prolazi, a neizvesnost ostaje. U toj tišini između odluke i posledica, jedno pitanje se nameće samo po sebi: da li je region spreman da rizikuje ono što se, jednom izgubljeno, gotovo nikada ne može u potpunosti vratiti — čistu vodu.
