OAZA ZDRAVE HRANE U SRCU SRPSKE PRESTONICE: Jeste li čuli gde svi putevi Vračara vode?

Najbolje snabdevena, najpopularnija i najveća pijaca u prestonici gde pazare ne samo Vračarci, već i oni iz drugih delova grada, a u dane vikenda čak i oni poneki Novobeograđani i Zemunci ušuškana je u srcu Vračara na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog.

Izgrađena na Kalenića guvnu davne 1926. godine, po zatvaranju prve beogradske, Velike pijace, ime je dobila po predratnom beogradskom bogatašu i dobrotvoru Vlajku Kaleniću.

Vlajko Kalenić rođen 1851. godine bio je beogradski obućar i ekonom i jedan od poznatih zadužbinara i dobrotvora prestonice. Imanje Kalenića guvno, na kojem je podignuta pijaca, nasledio je od svog oca poznatog papudžije,pa  zaveštao i poklonio Beogradu. Pijaca već skoro čitav vek nosi ime ovog donatora, radnog i skromnog čoveka.

Zakupci tezgi odvajkada su pravi poljoprivredni proizvođači, a prodajno mesto na pijaci Kalenić decenijama unazad se prenosi sa kolena na koleno , zajedno s reputacijom – zna se ko pravi najbolji med, ko donosi sir sa bosiljkom iz dalekog sela, koja porodica uzgaja paradajz koji i dalje ima „onaj pravi ukus paradajza“, koja baka će ti uvek ponuditi da probaš kolač . Ako ima ko ovo ne zna, rado će te svi uputiti i dati preporuku na licu mesta. U šali se često kaže da u carstvu  Kalenić pijace možeš da nađeš bukvalno sve, čak i eliksir mladosti ili ljubav svog života.

Zbog dobre pozicije u centralnoj gradskoj opštini  ima najveći turistički potencijal, a dobra i raznovrsna ponuda doprinela je tituli – gradskije, odnosno gospodskije od svih pijaca u gradu“.

Pijačne tezge smeštene su na trouglastom platou između dveju ulica, okruženog nizom malih prodavnica, pekara i cvećara. Ponude su raznovrsne- voće i povrće, sir i kajmak, med, riba. Tamo je i  poslastičarnica na otvorenom, neizostavne kazandžije i kovači…Najviše je onih koji preprodaju robu iz nekih davnih  vremena , ali ima I onih gde se može naći moderna garderoba.. Većina Beograđana ima „svog“ prodavca od poverenja za svaki od proizvoda.

Kalenić je mesto da se čuje dobar vic ili novi trač, da se ogovaraju političari i fudbaleri ili odigra partija šaha. U svom punom sjaju pijaca je između 8 i 14 sati, a najveća gužva je, naravno, vikendom. Statističari kažu da pijaca udarnim danima, petkom i subotom, podmiri potrebe skoro 150.000 ljudi.

 

Vremenom je postala mesto gde se susreću mladi i stari, bogati i siromašni, obrazovani i manje obrazovani, gradske gospođe i vredne seoske žene, a svi dolaze da nešto kupe ili prodaju i da čuju najsvežije vesti sa gradskog asfalta

Ova pijaca neizostavni je deo života Vračaraca. Bez nje ni Vračar ne bi bio ono što jeste i ostale beogradske pijace izgubile bi meru poređenja i prepoznatljivosti.

Photo : Wikipedia

Inspiracija i izvor nostalgije Mome Kapora

Kalenić pijaca našla je svoje mesto i u Kaporovoj misli i reči. “Ona je poslednja oaza zdrave hrane u zagađenoj i truloj Evropi i poslednji bastion zdrave političke misli. Kalenić pijaca je beogradska  agora gde mnogi mudrac, osim sto prodaje sira, ume da reši i neki od gurućih svetskih i unutrašnjih problema. “, govorio je.

Osim što je uživao u bojama i mirisima omiljene mu pijace Momo Kapor voleo je i da citira poneku od mudrih žena sa Kalenića.

“Kome još treba da se vozi avionom, pitaju se Kalenić-babe. Avionom se voze samo kurve i američki špijuni, nalazeći odmah i odgovor sa kojim se Momo bespogovorno slaže. Nema tog viskija na ovom svetu, tih prijema i putovanja, koji bi mogli da zamene samo jedan pogled na poslednji zdravi paradajz u Evropi poprskan isključivo jutarnjom srpskom rosom. Nema te belosvetske balerine ili glumice za kojom bih se okrenuo pored čestitih i mudrih žena Kalenića. Verujte vašem čika Momi na reč.“. pisao je.

 

Vlajko Kalenić- Dobrotvor i mecena studenata

Poznati predratni bogataš Vlajko Kalenić je 1907. godine svu svoju imovinu zaveštao u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“ koji je pomagao i dan danas pomaže siromašnim učenicima, ali i humanitarnim i kulturnim ustanovama. U Svetogorskoj ulici nalazi se njegovo zdanje u okviru koga se izdaju 32 stana, a prihod od zakupa namenjen je za usavršavanje i školovanje studenata, baš kako je to svojim testamentom, Vlajko ostavio u amanet..

Kalenica gumno/Photo : Wikipedia

Uskoro pun vek od otvaranja

  1. novembra 1926. godine ova, jedna od tri najstarije beogradske pijace koje i danas postoje, svečano je otvorena. Imala je 2.819 kvadratnih metara korisne površine i ukupno 44 prodavnice, od toga za prodaju mesnih proizvoda 20, ribe 2, mlečnih proizvoda 2, hleba 2, jaja 3 i voća i povrća 15.

Novo ruho Kalenića u 2021

Kalenić pijaca je prva u nizu koja će doživeti potpunu rekonstrukciju u proleće 2021.

„Podrazumeva izgradnju savremene nadstrešnice nad celom pijacom i obnovu svih objekata koji nisu obnovljeni u prethodnom periodu. Pripremu za proširenje Ulice Maksima Gorkog, izgradnju podzemno-nadzemne javne garaže ispod Viške ulice, tako da će ceo taj ambijent potpuno drugačije izgledati ubuduće“, kaže gradski urbanista Marko Stojčić.

Pijaca „Kalenić“ je rekonstruisana tokom 2016-2017 kada je izgrađeno 58 novih lokala duž ulica Maksima Gorkog i Njegoševe, sve pijačne tezge na platou zamenjene su sa 492 nove, a postavljena su i 23 boksa za cveće. Kapije, arhitektonska zdanja sa početka dvadesetog veka, su obnovljene. O Kaleniću se, kao i o ostalih 30 prestoničkih pijaca, stara JKP „Gradske pijace“.

Najveći prestonički pazar

Kalenić pijaca tri puta je veća od Palilulske pijace, skoro duplo od Đerma i oko 40% od pijace Zeleni Venac. Svojim kapacitetima Kalenić prevazilazi potrebe matične opštine i može da snabdeva duplo veću opštinu, mada je njeno dalje širenje faktički nemoguće.

Related articles

Photo Vecteezy

NOVO REŠENJE ENERGETSKE KRIZE OPASNO Evropske vlade promovišu male modularne reaktore, ali oni daju 30 puta jaču radijaciju otpada

Mali modularni reaktori, u ovom trenutku još eksperimentalna tehnologija, generisali bi dva do trideset puta više radioaktivnog otpada po jedinici energije kojeg treba zbrinuti nego konvencionalne nuklearne elektrane, otkriva studija koju su objavili Stanford i Univerzitet u Britanskoj Kolumbiji. S rasplamsavanjem energetske krize i ruskim napadom na Ukrajinu koji je počeo u februaru, vlade više evropskih zemalja […]

ZNATE LI DA JE VOJVODINOM NEKAD ODJEKIVALO AVE CEZARE?! Ovde se nalazio drugi najveći rimski hipodrom!

Drugi najveći hipodrom na svetu iza Circusa maximusa u Rimu, malo ljudi zna, nalazio se u današnjoj Sremskoj Mitrovici, nekadašnjem rimskom Sirmijumu (jednoj od 4 prestonice Rimske imperije). Velelepna građevina bio je čuveni Sirmijumski hipodrom i nalazio se u današnjem samom centru grada. Oni koji vole antičku istoriju na tlu Srbije uskoro će moći da […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *