Početak rada ili početak gradnje solarnih elektrana ili vetroparkova nije više retka vest, a to potvrđeuje i najava radova najveće solarne eletrane u Srbiji, koju će u Adi kod Sente podići izraelski investitor.
Da Srbija raspolaže velikim potencijalima kada su obnovljivi izvori energije u pitanju dobro je poznato, a to potvrđuje i nedavna izjava direktorke Udruženja obnovljivih izvora energije Srbije Danijele Isailović, koja je rekla da se u našaoj zemlji više od 35 procenata električne energije dobija iz OIE i to pre svega hidropotencijala, a da su tu i solarna i energija vetra. Po njenim rečima, Srbija ima veći solarni potencijal od Nemačke i u oblasti korišćenja OIE i te kako je napredovala.
– Ranije smo išli u druge države da bismo videli vetroelektrane i solarne parkove, a sada smo zrelo društvo i država spremna da prihvati obnovljive izvore energije kao neminovnost. To više nije alternativa.
Prema njenim rečima, na osnovu statistike EPS-a, Srbija je prošle godine bili jedan od lidera u Evropi u korišćenju i proizvodnji obnovljivih izvora energije. Ona je ukazala da Đerdap i ostale velike hidroelektrane daju znatne kapacitete, ali da ima prostora za napredak u solaru i vetru.
– Puno toga zavisi od reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će biti značajna za balansiranje novih kapaciteta. Problem je pitanje priključenja na prenosni distributivni sistem električne energije i to nije slučaj samo u Srbiji već i celoj Evropi – rekla je Danijela Isailović.
Kada je reč o potencijalima za korišćenje vetra, ona ističe da su košavsko područje i područje Istočne Srbije najbolji za razvoj vetroelektrana, a da je u Južnom Banatu dobra infrastruktura i Beograd je blizu.
– Što se tiče solara, neka istraživanja su pokazala da imamo veći solarni potencijal od Nemačke, ali nije pitanje samo u potencijalu već i o mogućnostima – ne samo da li se nešto želi već da li se može uraditi. I tu je važno pitanje priključenja i balansiranja, ali je, recimo, dobro to što građani prepoznaju i koriste te potencijale i na mikrolokacijama, na krovovima svojih kuća i sada već ima više od tri hiljade priključenih prozjumera – navela je direktorka Udruženja OIE Srbije.
Nakon prvih aukcija za obnovljive izvore energije, istakla je Danijela Isailović, situacija je pozitivna, aukcijski proces bio je transparentan, a tako ide i realizacija.
– Naravno, neki projekti su brži, bolji i uspešniji dok drugi još čekaju na izgradnju. Za vetroelektranu „Pupin” u Kovačici potpuno je završena finansijska konstrukcija i imamo gradilište, dok se ostali polako pripremaju za izgradnju – navela je Danijela Isailović.
Za ulaganje u obnovljive izvore energije su zainteresovani su i domaći i strani investitori, pa je, po rečima direktorke Udruženja OIE Srbije, prisutan miks kapitala.
– Ipak, novac uglavnom dolazi od stranih investitora jer je reč o velikim investicijama, naročito ako se priča o vetroparkovima, znanje je, uglavnom, domaće, a banke daju kredite – Kod solara, bar ovih manjih, dominantan je domaći kapital jer su to investicije do 10 miliona evra, što domaća privreda može da izdrži.
Ona je istakla i da su strani investitori više ulagali u sektor energije vetra jer su bili spremni da čekaju i rizikuju, dok su u solaru izostale velike investicije, pa nijedna solarna elektrana nije priključena na prenosni sistem električne energije.
Ona je ukazala da su kod solara na aukcijama bili ponuđeni znatno manji kapaciteti, da su elektrane, uglavnom, u izgradnji, a jedna je završena, te da ne očekuje probleme u realizaciji svih projekata.
Inače, Srbija iz energije vetra i sunca na mreži ima 605 megavata i 90 odsto te proizvodnje je iz 10 vetroparkova, dok je ostalo solarnog porekla. Do kraja decenije u planu je novih oko 3.500 megavata.
