Privredna komora Vojvodine, Produktna berza Novi Sad, Zadružni savez Vojvodine i Poljoprivredni fakultet Novi Sad organizovaće od aprila obuku za sticanje početnog znanja iz oblasti razumevanja tržišnog algoritma, tržišnih predikcija, upravljanja tržišnim rizicima i funkcionisanjem robnih SPOT i terminskih berzi.
„Namera države da sistemski pristupi uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda nameće potrebu da se najšira poljoprivredna javnost uključi u ovaj projekat. Da bi se taj cilj realizovao, neophodna su elementarna predznanja o tržištima i berzama kao organizatora tržišta”, saopšteno je iz PKV.
Planirano je da se nastava odvija interaktivno sa direktnim učešćem polaznika, pitanjima i diskusijom, a u toku nastave predviđene su praktične vežbe. Predavanja će se realizovati u prostorijama Privredne komore Vojvodine, Produktne berze u Novom Sadu, kao i kompanijama koje trguju na fjučers tržištima. Predavači su direktor Produktne berze Vlada Kovačević, profesor Poljoprivrednog fakulteta Branislav Vlahović, kao i agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin, dok su učesnici panel diskusije koja će biti održana u okviru ove obuke predstavnici novosadskih kompanija i to Zoran Trifunjagić iz „Agrotradinga”, Marko Slijepčević iz „Konzula” i Milan Zorić ispred kompanije CHS Srbija.
Predavanja će se realizovati u prostorijama Privredne komore Vojvodine, Produktne berze u Novom Sadu, kao i kompanijama koje trguju na fjučers tržištima.
Po završetku nastavnog dela obuke izvršiće se evaluacija u formi testa, a polaznici će dobiti sertifikat o odslušanom, i položenoj obuci osnovnih veština o trgovanju na SPOT, odnosno terminskom tržištu.
Mileta Slankamenac ispred Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije objasnio je da je ovakva obuka dobar početak za ono što se u proteklim pregovorima poljoprivrednika i Vlade stavljalo u fokus – a reč je o uređenju robne berze.
Velika novina
Berzansko trgovanje na ovaj način, dodaje Slankamenac, je velika novina za poljoprivrednike.
„Treba urediti da svako ko ima uslove za skladištenje robe, sa tom robom može da trguje u novom sistemu. Do sada je bila praksa da se mali (organizatori proizvodnje) oslanjaju na velike, a u novom sistemu bi trebalo da budu ravnopravni. Ako ja imam 10 tona robe dobrog kvaliteta, a neko 100 tona istog kvaliteta, da mi možemo da prodamo robu po istim uslovima i cenama”, objasnio je Slankamenac.
„Pokazuje se volja da se ovo pitanje reši, ali ide jako sporo. I dalje glavni problem ostaje kako privoleti skladištare da uđu u sistem javnih skladišta i da se na taj način pokrene ceo taj sistem”, rekao je Slankamenac. Najveći problem pre samog uspostavljanja sistema je opremljenost skladištara za merenje kvaliteta robe i sve ostalo što je potrebno za izdavanje adekvatnog robnog zapisa.
„Tu je i razvrstavanje robe po kvalitetu, a kada govorimo o berzi, tu osim žitarica postoji mogućnost da se berzanski trguje i sa svim ostalim poljoprivrednim proizvodima kao što su jabuka, malina pa i meso”, rekao je Slankamenac.
