Kupci konačno dobijaju istinu o sastavu hrane koju svakodnevno konzumiraju
U Srbiji je počelo obeležavanje prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže palmino ulje, a već od 1. avgusta to će biti zakonska obaveza za sve proizvođače, trgovce i ugostitelje. Prvi korak je već načinio jedan veliki strani maloprodajni lanac, koji je među prvima postavio uvidljive žute oznake na proizvode koji nisu u potpunosti mlečnog porekla.
Kupci sada imaju mogućnost da jasno vide koji „sirevi“ i pavlake sadrže biljne masti, umesto da se uzdaju u sitna slova deklaracije, koju mnogi ni ne čitaju.
„Iskreno, bila sam šokirana kada sam videla oznaku. Mislila sam da kupujem sir, a ispostavilo se da je u pitanju mešavina mleka i biljnog ulja. Odsad ću mnogo pažljivije gledati šta uzimam sa police“, rekla je Beograđanka koja je zabeležila novu praksu i poslala fotografije redakciji.
Zašto palmino ulje mora biti jasno obeleženo
Palmino ulje, iako široko upotrebljavano zbog svoje niske cene i dugog roka trajanja, nosi ozbiljne rizike po zdravlje. U procesuiranom obliku može sadržati zasićene masti koje se povezuju s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i poremećaja metabolizma. Pored toga, u industrijskim uslovima prerade, palmino ulje može sadržati i kancerogene supstance ako se koristi na visokim temperaturama.
Na to upozoravaju i nutricionisti, ističući da redovna konzumacija proizvoda sa palminim uljem može biti povezana sa razvojem hroničnih bolesti, pogotovo ako zamenjuje prirodne masti životinjskog porekla.
Pravo potrošača da zna šta jede
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da je cilj nove uredbe pre svega zaštita potrošača i jasno razlikovanje između pravih mlečnih proizvoda i onih koji sadrže dodatke biljnog porekla.
„Građani imaju pravo da znaju šta stavljaju na svoj sto. Ne može se proizvod koji nije 100 odsto mlečni prodavati pod imenom koje sugeriše da jeste. To nije pitanje ukusa, već poštene i tačne informacije“, rekao je Glamočić.
Nova uredba obavezuje sve – od trgovina i pekara, do restorana, pica-dostavljača i vrtića – da istaknu da se u proizvodima koristi palmino ulje ako nije reč o čistom mlečnom proizvodu.
Najpoznatiji proizvodi sa palminim uljem
Većina potrošača ne zna da se palmino ulje nalazi u velikom broju proizvoda koji se svakodnevno kupuju u supermarketima u Srbiji. Ono nije rezervisano samo za skupe brendove, već je rasprostranjeno u proizvodima svih cenovnih kategorija – od grickalica do dečjih namaza.
Među najčešćim artiklima koji sadrže palmino ulje nalazi se Nutella, ali i slični kremovi za mazanje poput Choco Nussa, Lino Lade, Taksija, pa čak i pojedinih varijanti Eurokrema. Takođe, gotovo svi poznati brendovi keksa kao što su Plazma, Jaffa biskvit, Domaćica, Toto, Noblice, ali i razni punjeni keksi i vafel štangle, sadrže ovaj sastojak.
Palmino ulje se masovno koristi i u proizvodnji čokoladnih napolitanki, sladoleda i smrznutih poslastica kao što su Rumenko, Kapri, Top Gun, ali i u instant supama, naročito onim u kesicama koje se brzo pripremaju, kao što su Aleva, Podravka, C rezanci i druge brze čorbe.
Kada je reč o margarinu, većina najprodavanijih brendova kao što su Dijamant, Dobro jutro, Vitakrem i mnogi drugi sadrže palmino ulje kao osnovni sastojak. Ono se nalazi i u mnogim vrstama peciva iz pekara, kao i u industrijskim pitama, kroasanima i lisnatim testima dostupnim u supermarketima.
Čak i pica sir koji se koristi u gotovim picama, smrznutim ili iz dostave, često je mešavina mlečnih i biljnih masti – i najčešće upravo palminog ulja.
Zbog široke upotrebe ovog sastojka u proizvodima koje građani svakodnevno konzumiraju – od školskih užina do porodičnih večera – jasno označavanje postaje neophodan korak ka informisanom izboru i zaštiti zdravlja potrošača.
Posebno je važno da roditelji znaju da su upravo deca, kao najveći potrošači slatkiša, grickalica i industrijskih poslastica, najizloženija unosu palminog ulja, koje u velikim količinama može negativno uticati na zdravlje kardiovaskularnog sistema i izazvati metaboličke poremećaje u razvoju.
Ovo novo pravilo o jasno vidljivom obeležavanju proizvoda predstavlja i pravo, ali i alat potrošača – da znaju šta kupuju, a zatim i da odluče šta žele da jedu i čime hrane svoju decu.
Pravi udarac za male mlečne proizvođače
Pored brige za zdravlje građana, uredba ima i ekonomsku dimenziju – zaštitu domaćih mlekara i farmi. Uvozni sirevi sa palminim uljem, koji su značajno jeftiniji, u prethodnom periodu su preplavili tržište, često i bez adekvatnog obeležavanja, čime su direktno ugrozili otkup mleka u Srbiji.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u pojedinim periodima čak 25 odsto sireva na tržištu bilo je na biljnoj bazi, što je dovelo do padanja cene mleka i smanjenja otkupa od domaćih proizvođača.
„Ovo je dobra vest za sve nas koji zaista proizvodimo mleko i mlečne proizvode. Konačno će se znati razlika između pravog i lažnog sira“, kaže jedan proizvođač iz Šumadije koji insistira na tradicionalnim metodama.
Stroge kazne za one koji obmanjuju potrošače
Ministarstvo najavljuje da će kazne za one koji ne budu poštovali novu uredbu biti ozbiljne. Inspekcijski nadzor će biti pojačan, a slične mere najavljene su i za meso i mlečne prerađevine, čime se planira dodatno uređenje domaćeg tržišta hrane.
„Ovo nije napad na trgovce, već poziv na fer igru. Proizvodi od mleka treba da se zovu tako samo ako su stvarno takvi. Svi ostali treba jasno da obeleže šta nude“, poručuju iz ministarstva.
Kupci sada imaju izbor, ali i odgovornost – da čitaju oznake i odluče da li žele da njihova deca jedu „sir“ napravljen od palminog ulja ili da investiraju u pravi mlečni proizvod.
