Srbi su sve nezadovoljniji vrtoglavim poskupljenjima osnovnih namirnica, a sve veće nezadovoljstvo rezultiralo je masovnim bojkotom pet najvećih trgovinskih lanaca. Potrošači su ovim potezom poslali jasnu poruku – cene u marketima su neprihvatljivo visoke i ne odgovaraju standardu građana jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope.
Ko zarađuje na srpskim potrošačima?
Podaci Agencije za privredne registre otkrivaju poražavajuću istinu – od 11 najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, samo tri su u većinskom domaćem vlasništvu.
Jedan od njih je “Aman“, koji se zvanično vodi kao srpski lanac, ali njegov vlasnik je Jordanac Nedal Halil, koji doduše poseduje srpsko državljanstvo. Dakle, postavlja se pitanje koliko su zaista domaće i druge srpske kompanije koje posluju u ovom sektoru?
Dolazak novih stranih trgovinskih lanaca dodatno potvrđuje da je naše tržište izuzetno profitabilno za strance. Uskoro stižu mađarski “Femili market”, makedonski “Stokomak”, francuski “Kerfor” i italijanski “Eurospin”. Očekuje se da će jača konkurencija eventualno dovesti do pada cena, ali dosadašnja praksa pokazuje suprotno – strani trgovci ne snižavaju cene, već maksimiziraju profit, jer su srpski potrošači navikli na visoke marže.
Koliko stranci zarađuju na srpskom tržištu?
Najveći lanac u Srbiji je “Delez Srbija“, belgijska kompanija koja upravlja marketima “Maksi” i “Šop&go“. Njihov prihod u 2023. godini bio je 158,5 milijardi dinara, dok je neto dobit iznosila 7,7 milijardi dinara. Samo godinu dana ranije, profit im je bio 6,7 milijardi, što pokazuje da strani trgovci kontinuirano povećavaju zaradu, dok cene rastu.
Hrvatska “Fortenova grupa” upravlja marketima “Roda” i “Idea“, a ostvarila je prihod od 103,78 milijardi dinara sa neto dobiti od 1,6 milijardi u 2023, što je dvostruko više nego 2022. godine.
Nemački “Lidl” imao je prihod od 104,39 milijardi dinara, ali je profit pao sa 2 milijarde u 2022. na 1,76 milijardi dinara u 2023. Ipak, pre samo nekoliko godina, njihova dobit bila je čak 4,1 milijardu dinara, što pokazuje koliko su dominirali tržištem.
Koliko su zaista domaći trgovinski lanci?
Kada govorimo o srpskim trgovinskim lancima, važno je naglasiti da oni imaju mnogo manje prihode u poređenju sa stranim gigantima.
“DIS“, u vlasništvu Zorana Tirnanića, ostvario je prihod od 27,7 milijardi dinara uz neto dobit od 472 miliona dinara u 2023. godini.
“Univereksport“, u vlasništvu Vesne Vučurević, imao je prihod od 38,18 milijardi dinara, dok mu je neto dobit bila 836 miliona dinara, neznatno manje nego prethodne godine.
“Gomeks” se više i ne može smatrati domaćom firmom jer je od pre nekoliko godina većinski u stranom vlasništvu. Kompanija “Seet Investment Holdings Sarl” iz Luksemburga sada poseduje 51% firme, dok je Goran Kovačević zadržao 47,5%. Njihov prihod u 2023. bio je 22,1 milijardu dinara, a neto dobit 518 miliona dinara.
Ove brojke pokazuju da većina profita iz srpske trgovine odlazi u strane ruke. Ukupna vrednost tržišta hrane i pića u Srbiji procenjuje se na više od 11 milijardi evra, što jasno ukazuje kolike profite ostvaruju strane kompanije.
Zašto su cene u Srbiji neprihvatljivo visoke?
Postavlja se ključno pitanje: zašto Srbija, koja je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, ima jedne od najviših cena hrane?
Ekonomista Saša Đogović smatra da je problem u nedostatku konkurencije i dominaciji stranih lanaca:
“Imamo situaciju gde strani trgovinski lanci diktiraju cene i marže, jer državne institucije ne reaguju pravovremeno na moguću kartelizaciju tržišta. Potez Komisije za zaštitu konkurencije iz oktobra 2024. došao je prekasno. Do tada su građani već pretrpeli ozbiljne cenovne udare”, kaže Đogović.
On dodaje da bojkot može imati efekta, ali samo ako se u akciju uključe potrošačka udruženja, mediji i šira javnost:
“Ako nema institucionalnog rešenja, onda pritisak javnosti ostaje jedini mehanizam koji može primorati trgovce da snize cene”, zaključuje on.
Jasno je da se situacija na tržištu hrane u Srbiji neće promeniti sama od sebe. Sve dok većina lanaca ostaje u rukama stranaca, cene će nastaviti da rastu, a novac srpskih građana će odlaziti van granica zemlje.
Rešenje? Podrška zaista domaćim trgovcima i jači pritisak javnosti na one koji već decenijama koriste naše tržište za sopstvenu ekstraprofitnu zaradu.
