U Nemačkoj je od 1. aprila dozvoljeno da se pod određenim uslovima gaji, prodaje, kupuje i koristi marihuana – indijska konoplja.
Zakonom o opojnim drogama dozvoljeno je gajenje opojne droge i posedovanje određenih količina odraslima, a od 1. jula biće dozvoljeno i kolektivno gajanje. Ova regulativa izazvala je velike polemike u nemačkoj javnosti.
Kod nas se, s vremena na vreme, spomene da bi bilo dobro da se indijska konoplja – marihuana koristi u medicinske svrhe.
Kada se govori o konoplji ili kanabisu, treba reći da postoji dve podvrste: industrijska konoplja i indijska konoplja – marihuana. Razlika između njih je u procentu psihoaktivne supstance THC, koja se nalazi u cvetu. Industrijska konpolja sadrži manje od 0,3 procenta THC-a, a indijska konopolja – marihuana ima znatno veći procenat ovih supstanci.
U Vojvodini se nekada industrijska konplja gajila na oko 70.000 hektara, a danas su površine mnogostruko manje. Takođe, kudelja, vlakono koje se dobija preradom konoplje, bilo je čuveno u Evropi.
– Našim Pravilnikom o uslovima gajenja industrijske konoplje je predviđeno gajenje za seme i stabljiku (vlakno i pozder) pa se deo proizvodnje svodi na proizvodnju ovih sirovina. Drugi deo proizvodnje se odnosi i na proizvodnju herbe (cveta) konoplje, koja se prerađuje u kozmetičke preparate ili se izvozi – navodi za „Dnevnik” rukovodilac Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste na Nacionalnom istitutu dr Vladimir Sikora.
Kod nas se, kaže, po saznanjima Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste instituta, industrijska konoplja gaji na svega 500 hektara.
Pre Drugog svetskog rata i za vreme Austrougarske monarhije područje AP Vojvodine bilo je nadaleko čuveno po kudeljarama, gde se prerađivala kudelja – vlaka industrijske konoplje, od kojih su se pravile tkanine, platna…
U Odžacima je bio centar, gde je prerađivana četvrtina evropske proizvodnje i bila berza za određivanje cene industrijske konopnje za tržište Evrope.
Sada se, prema saznanjima Odeljenja za poljoprivredu u Opštini Odžaci, setva industrijske konopnje ugasila. – Nemamo informacije da je na području opštine lane bilo posejane konoplje nita da se za setvu ove godine neko priprema – kazao je za „Dnevnik” pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu Andrija Hajdu.
S obzirom na podatke sa terena, može se reći da je industrijska konoplja kod nas biljka prošlosti jer je sve manje imamo posejane, ali može da bude i biljka budućnosti, posle legalizacije indijske konopnje – marihuane u Nemačkoj.
Vlakna industrijske konoplje su čvrsta, dugotrajna, elastična i otporna na vodu. Mogu se koristiti za tkanine, platna, užad, konopce, šatore, cerade, ribarske mreže, konjsku opremu, obuću…
Dr Sikorta ističe da je industrijska konoplja prolećna kultura koja se seje u aprilu, za čiju setvu se koristi mehanizacija kao i za druge prolećne biljne vrste. – Setva se obavlja žitnom sejačicom, nakon čega se preporučuje valjanje. Kod nas se, usled gustog porasta, suzbijanje korova ne radi kao ni tretiranje protiv bolesti i štetočina. Najzahtevniji deo tehnologije je žetva, koja zavisi od svrhe proizvodnje. Za žetvu semena se koriste aksijalni kombajni, a žetva stabljike je dvofazna, uz košenje, prevrtanje mase i baliranje, najčešće u rol bale. Žetva cveta se na manjim parcelama obavlja ručno, ali postoje razvijeni i traktorski adapteri za ove namene.
Za setvu treba dozvola
Proizvodnjom industrijske konoplje mogu se baviti pravna i fizička lica i preduzetnici kojima za to treba dozvola od Ministarstva poljoprivrede.
Dozvola se izdaje radi gajenje industrijske konoplje – proizvodnje, odnosno prometa psihoaktivne kontrolisane supstance.
Mora se tražiti svake godine na osnovu predhodno podnetog zahteva, najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Kilogram semena industrijske konoplje, po saznanjima dr Sikore, košta oko 150 dinara kilogram, a cena tone izbalirane stabljike vredi oko 150 evra. – Prinos semena je od 500 do 800 kilograma po hektaru, a stabljike 10 tona po hektaru.
