Začini nisu samo dodaci hrani koji oplemenjuju ukus obroka, već i prirodni lekovi koje ljudska civilizacija koristi hiljadama godina. I dok se na prvu pomisao cimet, kurkuma ili ljuta papričica doživljavaju kao obični kulinarski sastojci, naučna istraživanja potvrđuju da oni mogu imati blagotvorne efekte na zdravlje.
U poslednje vreme, mnogi od ovih začina postali su nezaobilazan deo trendova zdrave ishrane, pa se tako kurkuma koristi u napicima poput “zlatnog mleka”, a ljuta papričica je sve prisutnija u jelovnicima onih koji paze na svoje zdravlje. Međutim, koliko su zaista delotvorni i da li mogu doprineti dugovećnosti?
Ljuta papričica – tajna dugog života?
Ljuta papričica je jedan od najzastupljenijih začina u svetu, a njena popularnost nije slučajna. Studije su pokazale da kapsaicin, aktivni sastojak ljute papričice, može imati pozitivan uticaj na metabolizam i cirkulaciju, ali i doprineti smanjenju rizika od određenih bolesti.
Istraživanja sprovedena u Italiji pokazala su da osobe koje konzumiraju jela sa ljutom papričicom najmanje četiri puta nedeljno imaju značajno manji rizik od prerane smrti u poređenju sa onima koji ovaj začin retko koriste. Slična studija u Kini, koja je obuhvatila više od 500.000 ispitanika, otkrila je da osobe koje jedu čili gotovo svakog dana imaju 14 odsto manji rizik od smrtnosti u odnosu na one koji ga konzumiraju ređe od jednom nedeljno.
“Naši rezultati pokazuju da je povećana konzumacija ljute hrane povezana sa smanjenjem rizika od smrtnosti, posebno kada je reč o kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima.” – objašnjava Lu Ći, profesor ishrane na Harvardskoj školi javnog zdravlja.
Kurkuma – začin sa moćnim antioksidativnim svojstvima
Kurkuma je još jedan začin kojem se pripisuju lekovita svojstva, a njen glavni sastojak, kurkumin, predmet je brojnih naučnih istraživanja. Smatra se da ima antiinflamatorno dejstvo i da može doprineti smanjenju rizika od hroničnih bolesti.
Ipak, iako su eksperimenti u laboratorijskim uslovima pokazali da kurkumin ima potencijal da uspori razvoj kancerogenih ćelija, naučnici naglašavaju da su rezultati iz laboratorije jedno, a realni efekti u ljudskom organizmu nešto sasvim drugo.
“Problem sa kurkuminom je njegova slaba bioraspoloživost. To znači da bi osoba morala da unosi ogromne količine kako bi postigla terapijski efekat.” – navodi Zumin Ši, vanredna profesorka na Univerzitetu u Kataru.
Dakle, iako ispijanje “zlatnog mleka” možda neće imati spektakularne zdravstvene koristi, to svakako nije razlog da se ovaj začin izbaci iz ishrane.
Začini kao zamena za so – put ka zdravijoj ishrani
Jedan od glavnih benefita korišćenja začina u ishrani jeste njihova mogućnost da zamene so. Visok unos natrijuma povezan je sa povišenim krvnim pritiskom, a dodavanjem aromatičnih začina, poput bibera, belog luka i bosiljka, može se smanjiti potreba za soli, bez kompromisa po pitanju ukusa.
“Začini pružaju fantastičan ukus hrani i istovremeno mogu biti zdravija alternativa soli, što je posebno važno za osobe koje paze na krvni pritisak i zdravlje srca.” – istakla je Lipi Roi, klinička asistentkinja u medicinskom centru u Njujorku.
Pored toga, studije pokazuju da začini ne samo da poboljšavaju ukus hrane, već mogu i doprineti kontroli telesne težine, boljem varenju i jačanju imunog sistema.
Da li začini zaista mogu produžiti život?
Nema sumnje da određeni začini imaju pozitivne efekte na zdravlje, ali naučnici upozoravaju da nije dovoljno samo dodavati ih obrocima i očekivati dugovečnost. Ključ je u balansiranoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i zdravim životnim navikama.
Dakle, ako volite ljutu hranu ili ujutru započinjete dan napitkom sa kurkumom, možda radite nešto dobro za svoje zdravlje. Međutim, ne treba zaboraviti da začini nisu čarobni lek, već samo deo mnogo veće slike kada je zdravlje u pitanju.
