Dok se mnogi mladi ljudi danas sele iz sela u gradove, dvadesetosmogodišnja Jovana Petrović iz Deliblata izabrala je potpuno drugačiji put. Njena svakodnevica ne počinje u kancelariji niti uz jutarnju kafu u centru grada, već među kravama, telićima i poslovima koji ne poznaju radno vreme. Ipak, upravo taj život postao je priča koja poslednjih dana privlači pažnju širom Srbije.
Na njihovom porodičnom gazdinstvu, koje danas broji čak 180 grla, posao traje praktično bez prekida. Jovana zajedno sa suprugom Savicom vodi proizvodnju mleka, stočarstvo i ratarstvo, oslanjajući se istovremeno na tradicionalne vrednosti i savremenu mehanizaciju. Uprkos ozbiljnom obimu posla, kaže da se na farmi i dalje poštuju običaji koji su generacijama bili deo života na selu.
„Imali smo kvarove kada smo radili na crvena slova i od tada trudimo se da poštujemo tradiciju kad god možemo“, objašnjava Jovana. Ta rečenica možda najbolje opisuje filozofiju njihove porodice — spoj rada, vere i discipline koji je i dalje duboko prisutan u mnogim vojvođanskim domaćinstvima.
U vremenu kada se poljoprivreda često prikazuje kao težak i neisplativ posao, priča porodice Petrović pokazuje drugačiju sliku. Njihova farma danas funkcioniše kao moderan sistem proizvodnje, ali i kao prostor u kojem se životinje ne posmatraju samo kao broj u proizvodnji, već kao deo svakodnevnog života porodice.
Farma koja funkcioniše kao mali sistem
Na gazdinstvu porodice Petrović nalazi se više desetina muznih krava, junica, teladi i junadi u tovu, dok svakodnevni posao zahteva preciznu organizaciju. Pored supružnika, na farmi rade i tri zaposlena radnika, ali veliki deo ključnih poslova i dalje ostaje u rukama porodice. Upravo zbog toga Jovana danas zna gotovo svaki segment rada na farmi.
Njena uloga daleko prevazilazi stereotipnu predstavu o „pomoći na selu“. Ona muze određena grla, vodi računa o ishrani životinja i brine o teladima, dok zajedno sa suprugom učestvuje i u poslovima veštačkog osemenjavanja. Oboje su prošli stručnu obuku još 2018. godine, što dodatno govori o tome koliko ozbiljno pristupaju modernizaciji proizvodnje.
Njihova farma koristi i savremene tehnologije koje su do pre samo nekoliko decenija bile gotovo nezamislive u domaćoj poljoprivredi. Na gazdinstvu se danas koriste sistemi autopilota i modernizovana mehanizacija koja značajno olakšava svakodnevni rad. Jovana smatra da je upravo tehnološki napredak promenio percepciju poljoprivrede.
„Danas je mnogo lakše raditi nego pre trideset godina. Sve je dostupnije i organizovanije nego ranije“, kaže ona. Upravo ta kombinacija tehnologije i iskustva omogućila je da njihovo domaćinstvo raste iz godine u godinu uprkos izazovima koji prate stočarsku proizvodnju u Srbiji.
Emotivna veza sa životinjama
Iako posao na farmi zahteva disciplinu i racionalnost, Jovana priznaje da se često emotivno vezuje za životinje. Na njihovom gazdinstvu mnoga grla imaju imena, a neka od njih postala su pravi mali „lokalni hitovi“. Posebnu pažnju privuklo je četvoromesečno tele koje porodica zove Sivko, ali i „Milkica“, zbog neverovatne sličnosti sa poznatom kravom sa ambalaže Milka čokolade.
„Izgleda potpuno isto kao sa omota čokolade“, govori kroz osmeh Jovana. Upravo takvi detalji daju posebnu toplinu životu na farmi, koji sa strane često deluje surovo i iscrpljujuće. U stvarnosti, kaže ona, životinje umeju da pokažu više zahvalnosti nego mnogi ljudi.
Na farmi postoje i Belkica, Pipica, Maza i druge životinje koje su imena dobile prema karakteru ili izgledu. Jovana objašnjava da svaka od njih ima drugačije ponašanje i temperament, zbog čega se među ljudima na farmi razvija posebna povezanost sa grlima o kojima brinu svakog dana.
Iako priznaje da rad sa velikim životinjama ponekad može biti nepredvidiv i zahtevan, tvrdi da upravo u tom odnosu postoji nešto posebno. „To se vidi u njihovim pogledima“, kaže Jovana, objašnjavajući zašto nikada nije zažalila što je ostala na selu i posvetila život stočarstvu.
Žene koje menjaju sliku poljoprivrede
Pored rada na farmi, Jovana je aktivna i u Asocijaciji agropreduzetnica Srbije, gde se okupljaju žene koje se bave različitim granama agrara — od stočarstva i ratarstva do pčelarstva i vinogradarstva. Organizacija trenutno okuplja desetine članica koje pokušavaju da promene dugogodišnju percepciju žena u domaćoj poljoprivredi.
Kako kaže, žene su često bile prisutne u svim poslovima na selu, ali bez dovoljnog priznanja i vidljivosti. Danas se situacija polako menja, a sve više mladih žena javno govori o svom radu i ulozi u razvoju porodičnih gazdinstava. Jovana smatra da je podrška među ženama ključna za promenu takvog mentaliteta.
Posebno iskreno govori o periodu kada je skrivala činjenicu da radi u poljoprivredi. Strah od osude i podsmeha, priznaje, dugo je bio prisutan. Međutim, iskustvo rada i uspeh koji je postigla potpuno su promenili njen pogled na život i sopstveni identitet.
„Draže mi je da mi je obraz čist, a garderoba uprljana“, poručuje Jovana. Upravo ta rečenica postala je simbol njenog pristupa životu — iskrenog, radnog i bez potrebe da se stidi posla koji svakodnevno hrani stotine ljudi.
