OKSFORD PONOVO NA TRONU: NAJBOLJI SVETSKI I EVROPSKI UNIVERZITETI ZA 2025. GODINU

Univerzitet u Oksfordu zadržao je prvo mesto na najnovijoj rang listi Times Higher Education (THE) za 2025. godinu, po deveti put zaredom, što je novi rekord. Na drugoj poziciji našao se Massachusetts Institute of Technology (MIT), dok Harvard i Prinston, koji je skočio sa šestog na četvrto mesto, predvode prestižne institucije.

Univerzitet u Kembridžu zadržao je svoju poziciju na petom mestu, dok je Stenford doživeo pad sa drugog na šesto mesto. Kao i prethodnih godina, najviše rangirani univerziteti dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, dominirajući top 10 listom sa sedam univerziteta iz SAD i tri iz Velike Britanije, uključujući vodeći Oksford.

Rang lista obuhvata više od 2.000 univerziteta

Najnovija THE lista rangirala je preko 2.000 univerziteta iz 115 zemalja i regiona, oslanjajući se na 18 indikatora performansi raspoređenih u pet ključnih kategorija: nastava, istraživačko okruženje, kvalitet istraživanja, međunarodni ugled i saradnja sa industrijom.

Foto: StockCake.com

Azijski univerziteti u usponu, evropski u padu

Azijski univerziteti već drugu godinu zaredom beleže najveće prisustvo na listi, dok su evropske institucije zabeležile blagi pad. Kina, Japan i Južna Koreja prednjače u ovom usponu.

Konkurencija postaje sve jača kako univerziteti iz Azije napreduju neverovatnom brzinom,” naglašava Fil Bejti, globalni direktor THE-a.

Foto: StockCake.com

U međuvremenu, univerziteti iz Francuske, Holandije i Švajcarske beleže padove na listi. Tehnološki univerzitet u Delftu pao je na 56. mesto, dok su osam od 12 holandskih univerziteta zabeležili padove. U Francuskoj, 19 od 50 univerziteta je zabeležilo pad u rangu, dok je deset postiglo najniži rang ikada.

Napredak nemačkih i nordijskih univerziteta

Uprkos opštem trendu pada, neki evropski univerziteti uspeli su da se istaknu. Tehnički univerzitet u Minhenu postigao je istorijski uspeh zauzevši 26. mesto na globalnoj listi, što je najviši rang ikada za nemački univerzitet.

Među nordijskim zemljama, Švedska, Danska i Finska beleže konstantan napredak. Karolinska institut iz Švedske popeo se na 49. mesto, dok je Univerzitet u Kopenhagenu prvi put ušao u top 100, zauzevši 97. mesto.

Foto: StockCake.com

Tri najbolje rangirana univerziteta u Evropi

Velika Britanija prednjači sa tri najbolje rangirana univerziteta u Evropi: Oksford, Kembridž i Imperial College London. ETH Cirih zauzeo je četvrto mesto u Evropi i 11. globalno, dok se University College London (UCL) našao na 22. mestu u svetu.

Nemački univerziteti Tehnički univerzitet u Minhenu i LMU Minhen su među top 10 u Evropi, zauzevši 26. i 38. mesto na globalnoj listi. PSL Research University iz Francuske i KU Leuven iz Belgije, takođe su ušli u top 50 univerziteta sveta.

Kako se univerziteti rangiraju

Rang lista Times Higher Education se zasniva na 18 indikatora uspešnosti, podeljenih u pet ključnih kategorija:

  • Nastava (30%) – Ocenjuje kvalitet nastave i akademsko okruženje.
  • Istraživačko okruženje (30%) – Procenjuje reputaciju i obim istraživanja.
  • Kvalitet istraživanja (30%) – Merenje uticaja istraživačkih radova kroz citiranost.
  • Međunarodni ugled (7,5%) – Procenjuje međunarodnu orijentaciju univerziteta.
  • Industrijski prihodi (2,5%) – Merenje uspeha u privlačenju finansiranja iz industrije.
Foto: StockCake.com

Ovi kriterijumi omogućavaju sveobuhvatnu procenu univerziteta, pružajući uvid u njihove obrazovne i istraživačke kapacitete, kao i globalnu prepoznatljivost.

 

 

Magazin Politika

Related articles

Koju cenu plaćamo za tehnološki napredak

Dokumentarni film „I kralj reče: kakva fantastična mašina” istražuje kako možemo očuvati humanost u svetu koji se sve više oslanja na mašine. Novi HBO dokumentarni film „I kralj reče: kakva fantastična mašina” švedsko-danskog dvojca Aksela Danijelsona i Maksimilijena van Aertrika, koji je na programu večeras od 21.30, istražuje kako tehnološki napredak utiče na društvo, kulturu […]

KAKO POSLUJE DIGITALNA POLJOPRIVREDA U SRBIJI Na digitalnoj mapi ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela

Kada se su se udružili mali povrtari i voćari, velike izvozne kompanije i jedna međunarodna organizacija za razvoj, za samo godinu dana dobili smo digitalizovane poljoprivrednike i proizvode za izvoz na probirljiva tržišta. Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansira Američka agencija za međunarodni razvoj. Proizvodnja se prati od semena do police. Na digitalnoj mapi […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *