Dok se savetuje da leti unosimo što više tečnosti, sve više lekara upozorava da preterano konzumiranje vode može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice. U želji da ostanu hidrirani, mnogi ljudi nesvesno preopterećuju svoje telo – i to najviše bubrege.
Vrućina i voda
Letnje temperature često prelaze 35 stepeni, a masovna potreba za osveženjem vodi ka nesvesnoj grešci: konstantnom konzumiranju vode. Međutim, nefrolog dr Ivan Litvinov upozorava da telo ima granicu izdržljivosti.
„Kada unosite više vode nego što vam je potrebno, bubrezi ne stižu da sve prerade. Umesto koristi, dolazi do rizika: povećava se krvni pritisak, opterećuje se srce, a kod hroničnih bolesnika stanje može ozbiljno da se pogorša“, kaže Litvinov.
Preterana hidratacija može da dovede i do poremećaja elektrolitskog balansa, što izaziva simptome kao što su glavobolja, mučnina, razdražljivost pa čak i kratkotrajna depresivna stanja, posebno kod osoba koje su već sklone anksioznosti ili imaju osetljiv nervni sistem.
Postoji jednostavnije i zdravije rešenje
Iako zvuči neočekivano, rešenje ne mora biti u flaši vode, već – u tegli kiselih krastavaca. Ova praksa poznata je među profesionalnim sportistima, a dr Litvinov je preporučuje i običnim građanima.
„Pre nego što izađete na vrućinu, pojedite jedan mali kiseli krastavac. On ne samo da zadržava tečnost u organizmu, već obnavlja elektrolite i so izgubljene znojenjem. Na taj način smanjujete žeđ, a izbegavate prekomerni unos vode“, savetuje Litvinov.
Osim toga, voda u kojoj su se nalazili krastavci, poznata i kao pickle juice, postaje sve popularnija među sportistima jer sprečava dehidraciju bez opterećenja za bubrege.
Tihi rad bubrega
Bolesti bubrega su podmukle jer često nemaju jasne simptome. Leti, kada organizam trpi dodatne napore, posebno su ugroženi oni koji već imaju visok pritisak, dijabetes ili hroničnu bubrežnu slabost.
„Umor, otoci, nesanica i promena u učestalosti mokrenja mogu biti znak da bubrezi trpe“, upozorava Litvinov. „U letnjim mesecima važno je slušati telo i ne slepo pratiti savete o litrama vode dnevno. Hidratacija da – ali sa merom i uz nadzor zdravlja.“
Kada voda postane stres za telo
U telu dolazi do tzv. hiponatremije – stanje kada nivo natrijuma u krvi opasno opadne, zbog čega se javljaju simptomi poput zbunjenosti, slabosti, nervoze i osećaja gušenja. Umesto osveženja, telo ulazi u stanje blagog šoka.
Stručnjaci preporučuju da se pije po potrebi, a ne po „planu“. Ako ne osećate žeđ, nije nužno da forsirate unos vode.
Zaključak? Više nije uvek bolje
Umesto da jurimo za flašom svakih 15 minuta, možda je vreme da poslušamo telo i izaberemo pametniji pristup. Kisela voda, elektroliti, umerenost i slušanje signala organizma – to je recept za zdravlje u vrelim danima.
