Beograd, 14. jun 2024. – Usamljenost je postala globalna zdravstvena pretnja, sa uticajem na smrtnost koji je jednak pušenju 15 cigareta dnevno, upozoravaju stručnjaci. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost ozbiljnim problemom javnog zdravlja koji pogađa sve aspekte života i razvoja.
Uticaj na Zdravlje kao Pušenje Cigareta
Izaslanica Afričke unije pri SZO, Kido Mpemba, naglasila je:
“Usamljenost prevazilazi granice i postaje globalni problem javnog zdravlja koji utiče na svaki aspekt zdravlja, blagostanja i razvoja.”
Američki hirurg Vivek Marti upoređuje posledice usamljenosti po zdravlje sa efektima pušenja 15 cigareta dnevno. Prema njegovim rečima, usamljenost je ozbiljniji problem od gojaznosti i fizičke neaktivnosti. Marti je naglasio da se usamljenost ne odnosi samo na stanovništvo razvijenih zemalja. “Jedna od četiri starije osobe usamljena je u svim regionima sveta,” rekao je Marti.
Kod starijih osoba, usamljenost je povezana sa 50% većim rizikom od razvoja demencije i 30% većim rizikom od moždanog udara. Takođe, između 5% i 15% adolescenata širom sveta pati od usamljenosti, pri čemu je taj procenat u Africi 12,7%, a u Evropi 5,3%.
Šire Posledice na Zdravlje
Studija objavljena u časopisu “Nature” pokazuje da je u slučajevima društvene izolacije i usamljenosti rizik od smrtnosti od svih uzroka povećan za 29%. Konkretno, socijalna izolacija je povezana sa:
- Većim rizikom od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti
- Većom smrtnošću od raka kod pacijentkinja sa rakom dojke
Posledice epidemije usamljenosti prelaze zdravstvene probleme pojedinca i utiču na ljudske zajednice u celini.
Poziv na Akciju
Zajednice sa jačom društvenom kohezijom imaju niže stope bolesti i smrtnosti, otpornije su na prirodne katastrofe i kod njih je manje nasilja. Stoga je rešavanje društvene povezanosti postalo hitno pitanje javnog zdravlja, paralelno sa borbom protiv upotrebe duvana, gojaznosti i zavisnosti.
Autori studije zaključuju da je neophodno ulagati u strategije koje ublažavaju epidemiju usamljenosti. To uključuje:
- Jačanje društvene infrastrukture obezbeđivanjem zajedničkih prostora i aktivnosti za olakšavanje društvenog povezivanja
- Razvoj javnih politika koje daju prioritet negovanju veza
- Mobilisanje zdravstvenog sektora kako bi identifikovao i podržao pojedince u riziku od izolacije.
“Društveni i ekonomski troškovi neaktivnosti su preveliki da bi se zanemarili,” zaključuje studija.
Za više informacija o usamljenosti i njenom uticaju na zdravlje, posetite sajt Svetske zdravstvene organizacije ili se konsultujte sa svojim lekarom.
Izvor: Dnevnik
