Kako pretvoriti otpad u novac i proizvod, u korist zaštite životne sredine, pitanje je na kome je zasnovana cirkularna (kružna) ekonomija. Štetnost linearnog modela ekonomije, koji se svodi na odbacivanje resursa, očigledna je i prelazak na cirkularno poslovanje ponudio bi rešenje za efikasnije korišćenje resursa, ali, između ostalog, i tretiranje otpada.
Cirkularna ekonomija je način organizovanja ekonomije i društva od koga dobrobit imaju i životna sredina, ali i svaki pojedinac, dok je glavna korist u činjenici da otpad pretvaramo u resurs i stvaramo nova „zelena“ radna mesta.
Zelena agenda
Jedan od najvažnijih aspekata evropske Zelene agende, kao nastavak Evropskog zelenog dogovora, koji je Evropska komisija predstavila krajem prošle godine i jeste upravo cirkularna ekonomija, čiji je važan deo čini i upravljanje otpadom i reciklaža. Nažalost, prema izveštajima EK, Srbija se nalazi na samom početku ovog procesa.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao izjavio je nedavno da podrška Srbiji pri implementaciji Zelene agende za zapadni Balkan predstavlja jedan od prioriteta Nemačke razvojne saradnje.
– Nužan preduslov za uspeh je zajedničko angažovanje politike, privatnog sektora, kao i svakog pojedinca. Potrebno je razviti mogućnosti što efikasnijeg i – gde je to moguće – višestrukog korišćenja sirovina, smanjenja otpada koji nastaje prilikom proizvodnje ili potrošnje na minimum kako bi se zaštitila životna sredina. Nemačka razvojna saradnja se, pritom, sve više oslanja na model cirkularne ekonomije. Cilj cirkularne ekonomije je efikasno korišćenje sirovina za potrebe privrede, po mogućstvu uz stvaranje novih „zelenih“ radnih mesta. Mere GIZ u oblasti upravljanja otpadom jasno pokazuju kako ekonomska dodata vrednost i otvaranje novih radnih mesta mogu da idu ruku podruku sa pojačanom zaštitom životne sredine, odnosno smanjenjem emisije ugljen-dioksida – napominje ambasador.
On navodi da se „cirkularna privreda u Nemačkoj razvila u značajan i veoma produktivan sektor privrede“.
Kada je reč o planovima za upravljanje otpadom, Srbija ima značajnu pomoć.
Aktivnosti se realizuju u okviru projekta Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Marija Bogdanović, vođa projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, pojasnila je za dnevni list Kurir da je cilj ovog projekta uspostavljanje preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou, ali i usklađivanje rada privrede s njenim principima.
– Tokom poslednje tri i po godine realizacije aktivnosti doprineli smo u pripremi nacionalnog programa za cirkularnu ekonomiju, kao osnovnog strateškog okvira u ovoj oblasti. Intenzivno smo sarađivali sa nadležnim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, radili na lokalnom i regionalnom nivou sa 17 jedinica lokalne samouprave u tri regiona za upravljanjem otpadom, kao i sa Privrednom komorom Srbije. Nakon projekta ostaju brojne analize, planski dokumenti – lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom, planovi za upravljanje otpadom u vanrednim situacijama, planovi uvođenja primarne separacije i smanjenja biorazgradivog otpada… Takođe, za privredne subjekte tu je HUB cirkularne ekonomije, urađene smernice za primenu lanca vrednosti u skladu sa principima CE za dva sektora – plastična ambalaža i HORECA sektor, akcioni planovi za mala i srednja preduzeća – ističe Bogdanovićeva.
Primer Novog Sada je veoma pozitivan i podstičući jer je to grad koji je prvi usvojio regionalnu strategiju upravljanja otpadom po principima cirkularne ekonomije. Nedavno otvoreno kompostilište u tom gradu jedno od najvećih i sigurno najsavremenije postrojenje tog tipa u Srbiji.
– Zahvaljujući podršci projekta, Novi Sad danas ima postrojenje za kompostiranje zelenog otpada, obezbeđena je oprema za gradove i opštine, unapređeni su lokalni kapaciteti. Istovremeno, testirali smo modele moguće formalizacije rada neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u sedam opština u Srbiji. Iskustva iz ovog procesa, zajedno sa urađenim analizama, značajan su korak ka njihovom uključivanju u zvaničan sistem upravljanja otpadom, kao i u daljem unapređenju socioekonomskog položaja sakupljača – zaključuje Bogdanovićeva.
