Leblebija – biljka koja osvaja Srbiju
Leblebija, poznata i kao naut, postaje sve značajnija kultura u Srbiji. Trenutno se uzgaja na više od 210 jutara, a interesovanje raste iz godine u godinu. Iako je poreklom sa Bliskog istoka, ova biljka se odlično prilagodila uslovima na severu i jugu naše zemlje. Posebno je privlačna jer ne traži velika ulaganja, a daje stabilne i kvalitetne prinose.
Sve veća popularnost humusa, kremastog namaza od leblebije koji se maže na hleb, učinila je da potražnja za ovom kulturom raste kako u domaćinstvima, tako i u prehrambenoj industriji. Osim humusa, od nje se proizvode i brašno, testenina, keks, pa čak i sapun, što potvrđuje da leblebija ima široku primenu i tržišnu perspektivu.
Prinosi i izvoz
Ove godine, tokom žetve obavljene u avgustu, prosečan prinos iznosio je oko 1,4 tone po jutru, što znači da je u Srbiji ukupno požnjeveno blizu 200 tona leblebije. Više od polovine ove količine ostaje za domaće tržište, dok se ostatak izvozi pre svega u Sloveniju i Mađarsku.
Zanimljivo je da leblebija uspeva upravo tamo gde druge biljke posustaju. Dok poljoprivrednici koji seju pšenicu ili kukuruz priželjkuju kišu, uzgajivači nauta nadaju se suvim danima. Kako naglašava Nemanja Mirilov, poljoprivrednik iz Bačkog Gradišta, “naut najbolje uspeva kada je leto toplo i suvo, bez obilnih padavina”.
Iskustvo Nemanje Mirilova
Mirilov, koji je leblebiju počeo da seje još 2015. godine, jedan je od pionira ove proizvodnje u Srbiji. Kao diplomirani ekonomista i poljoprivrednik, spojio je znanje i praksu, pa danas ne samo da seje naut, već pomaže i drugim proizvođačima širom zemlje.
“Za setvu jednog jutra potrebno je oko 100 evra ulaganja, a seme se najčešće uvozi iz Mađarske. Umesto hemijskih preparata, koristimo đubrivo od koprive koje sami pravimo, bogato azotom, gvožđem i kalijumom. To je prirodan način da se podstakne rast biljke i očuva zemljište”, objašnjava Mirilov.
On dodaje da naut, iako skroman, traži stalnu pažnju. “Mora se svakih desetak dana obilaziti polje i pratiti razvoj biljke. To nije kultura koju pospeš veštačkim đubrivom i prepustiš prirodi. Leblebija je nežna i zahteva posvećenost.”
Od upornosti do uspeha
Prvi usev mu je doneo 1,2 tone po jutru, a već sledeće godine proširio je površine i dobio još bolje rezultate. Ipak, nije sve išlo glatko. “Godine 2018. zbog obilnih padavina propalo mi je 18 jutara. Bio je to težak udarac i trenutak kada su mnogi savetovali da odustanem. Ali nisam poslušao. Nastavio sam da učim, povezivao se sa proizvođačima širom sveta i unapređivao tehnologiju”, priseća se Mirilov.
Danas njegovo iskustvo koriste farmeri od Subotice do Preševa, a sve više mladih poljoprivrednika odlučuje se da okuša sreću sa ovom kulturom. Zahvaljujući EM tehnologiji zasnovanoj na mikroorganizmima, Mirilov i njegove kolege uspevaju da održe plodnost zemljišta i poboljšaju prinose, bez oslanjanja na hemikalije.
Leblebija sve više izlazi iz okvira egzotične biljke i postaje ozbiljna privredna kultura u Srbiji. Sa sve većim interesovanjem potrošača za zdravu ishranu i prirodne proizvode, njen značaj će u narednim godinama nesumnjivo rasti. Skromna biljka koja se maže na hleb i pretvara u sapun pokazuje da poljoprivreda u Srbiji ima prostor za inovaciju i napredak, a primer Nemanje Mirilova najbolji je dokaz da hrabrost i upornost donose plodove.
