Starenje nije ravna linija – već stepenište koje se strmoglavo menja oko jedne tačke, i sada znamo tačno kada se to dešava
Peking – Novo istraživanje sprovedeno u saradnji sa Kineskom akademijom nauka pokazalo je da se proces ljudskog starenja dramatično ubrzava nakon 50. godine života. Iako vreme teče ravnomerno, telo očigledno ne prati istu logiku. Umesto postepenog propadanja, ljudski organizam ulazi u fazu naglog pogoršanja funkcija tkiva i organa upravo oko pedesete godine, tvrde naučnici.
Starenje organa nije isto kod svih
U velikoj multidisciplinarnoj studiji analizirani su uzorci tkiva čak 76 osoba koje su preminule od traumatskih povreda, a koje su bile u uzrastu između 14 i 68 godina. Tim naučnika je uporedio prisustvo i izraženost proteina povezanih sa starenjem u sedam telesnih sistema, uključujući kardiovaskularni, digestivni, imuni, endokrini, respiratorni, kožni i mišićno-skeletni sistem.
„Kada smo analizirali profile proteina kroz sve te sisteme, uočili smo da neka tkiva stare mnogo ranije i brže od drugih. Aorta je posebno pokazala osetljivost na ubrzano starenje, što je zabrinjavajuće jer je zdravlje krvnih sudova ključno za opšte zdravstveno stanje“, piše u izveštaju tima.
„Oko pedesete, telo menja brzinu”
Ova infleksiona tačka, kako je istraživači nazivaju, jeste moment kada se ritam starenja tela menja. Promene se posebno vide u srčanožilnom sistemu, ali su i pankreas i slezina pokazali trajna biohemijska odstupanja. Naučnici su takođe povezali te promene sa rizikom od bolesti poput kardiovaskularnih oboljenja, fibroze, masne bolesti jetre i čak razvoja tumora.
U delu istraživanja korišćeni su i miševi – protein koji je uočeno da najviše doprinosi starenju aorte ubrizgan je mladim glodarima. Rezultati su bili jasni: životinje su pokazale značajno lošije motoričke sposobnosti, ravnotežu i izdržljivost u poređenju sa kontrolnom grupom.
Kombinacija proteina, gena i godina
U ovoj studiji napravljena je i detaljna baza podataka o proteinima i njihovoj promeni kroz vreme, koja bi mogla da posluži kao osnova za izgradnju višetkivnog atlasa starenja. Ideja je da se omogući razvoj personalizovanih intervencija koje će ublažiti posledice starenja, ciljano za svaki organ pojedinačno.
„Ovo je prvi korak ka tome da starenje ne prihvatamo kao neizbežan kolaps, već kao nešto što se može usporiti ili modifikovati na vreme“, objašnjavaju naučnici.
Prethodne studije su ukazivale i na dodatne vrhove u starenju, naročito oko 44. i 60. godine, što potvrđuje da je ovaj proces daleko kompleksniji nego što se ranije mislilo. Svaki sistem u telu stari po sopstvenoj dinamici, a razumevanje tih ritmova moglo bi da bude ključ za buduću gerijatrijsku medicinu.
Novi pravci u medicini starenja
Studija takođe otvara vrata ka inovacijama u poljima kao što su biogerontologija, regenerativna medicina i prevencija hroničnih bolesti povezanih sa godinama. Kreiranjem „proteinskih satova“ koji precizno prate starenje pojedinačnih organa, lekari bi mogli ranije da prepoznaju rizike i intervenišu mnogo pre pojave simptoma.
„Naša studija je spremna da izgradi detaljnu mapu ljudskog starenja, što može dovesti do razvoja potpuno novih terapijskih pravaca“, navodi se u zaključku tima.
U svetlu sve dužeg životnog veka koji moderni čovek dostiže, razumevanje kada i kako naše telo počinje da stari – i koji su prvi znakovi tih promena – postaje ključan zadatak nauke.
Starenje ne počinje kada osetimo prve bolove, već mnogo ranije – u tišini naših ćelija. A izgleda da se taj proces naglo ubrzava upravo kada zakoračimo u šestu deceniju života.
RTS je preneo deo zaključaka istraživanja, dok se kompletan izveštaj uskoro očekuje u jednom od vodećih svetskih naučnih časopisa.
