Prema zabeleškama hroničara, u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu srpski vojnici su pokazali nezabeleženo junaštvo. I to ne samo seljaci od kojih je srpska armija uglavnom bila sastavljena, već i njihovi nadležni oficiri i podoficiri. Medju mnogobrojnima, izdvaja se i pukovnik Milivoje Stojanović Brka, slavni komandant Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“, u narodu nazvanog Gvozdeni puk.
O hrabrosti, čojstvu i junaštvu legendarnog pukovnika Stojanovića zabeležena su brojna svedočenja, a ostao je i zapis da je njemu u čast istaknuti srpski kompozitor Stanislav Binički komponovao čuveni „Marš na drinu“, za koji je Milivoje Popović napisao birane stihove.
Milivoje Stojanović rodjen je u Požarevcu 1873. godine. Posle završene Vojne akademije, kao pešadijski potpukovnik, ubrzo postaje komandant Podoficirske pešadijske škole. U Prvom balkanskom ratu komandovao je 12. pukom, a za iskazanu hrabrost prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević mu je lično uručio Orden Karadjordjeve zvezde sa mačevima, skinuvši to najviše odlikovanje Kraljevine Srbije u tom ratu sa svojih i zadenuvši ga na Stojanovićeve grudi.
Potom je Stojanović imenovan za komandanta Kraljevske garde. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, sam je zahtevao da bude u jedinici koja će biti neposredno na frontu i to mu je i omogućeno. U trenutku kada je krajem 1914. godine srpska vojska, odlukom njenih slavnih komandanata Živojina Mišića i Radomira Putnika naredila kontranapad, Stojanović je zbog zapaljenja pluća trebalo da bude smešten u bolnicu. Kada je, medjutim, čuo za Mišićevo i Putnikovo naredjenje da se neprijatelj mora proterati preko Kolubare, Stojanović je, kako je ostalo zapisano, rekao: „Moje mesto je medju mojim vojnicima. Kada se svrši borba, kad potisnemo neprijatelja, otići ću u bolnicu da se lečim. A sada, ostajem ovde“. Na potezu utvrdjenih neprijateljskih položaja, Kamenica – Vis, posle više ponovljenih juriša, pukovnik Milivoje Stojanović Brka je i dalje bio ispred svojih vojnika. Istoričari su preneli da su mu – pre nego što su ga u jednom takvom naletu pokosili neprijateljski hici – poslednje reči bile: „Napred, na neprijatelja!“.
Pripadnici Gvozdenog puka su nastavili napredovanje i pod komandom Stojanovićevog zamenika potpukovnika Dimitrija Milića slomili otpor neprijateljskih formacija na toj. Time je slavni Gvozdeni puk, osvojio jednu od najvažnijih tačaka u Kolubarskoj bici. Ukupni gubici ovog puka u ratovima od 1912. do 1918. godine, tokom kojih je učestvovao u gotovo svim značajnijim bitkama, iznose približno 32 oficira i 1239 podoficira i vojnika. U istom periodu, ranjeno je 148 oficira i 6492 vojnika i podoficira. U ove podatke nisu uvrštena imena pripadnika Gvozdenog puka koji su stradali od bolesti, naročito od kolere i tifusa, jer nikad nisu tačno utvrdjeni. U svakom slučaju, sa svojim komandantom Milivojem Stojanovićem Brkom otišli su u istoriju i večnu slavu!
