Sušna jesen i topao oktobar doprineli su da oko 30 odsto semena maka posejanog jesenas propadne, što će se odraziti na prinose kada se krajem juna i početkom jula mak bude skidao sa njiva u Padini, na području opštine Kovačica u Banatu.
Veliki proizvođač maka Miša Hromčik iz Padine naglašava da su domaće sorte još više stradale zbog sušne i tople jesenje klime u odnosu na mak češke sorte namenjen samo kupcima u Slovačkoj, kojeg osim njega u Padini seje još sedam-osam proizvođača.
Koliko će domaćeg maka biti ove godine Hromčik ne daje procene jer ističe da radi za slovačko tržište po uputstvima i standardima koji važe za tržišta EU.
U Padini češka sorta se seje na oko 200 hektara isključivo za poznatog kupca koji ga oktupljuje i obezbeđuje repomaterijal.
Sve se radi po EU standardima, a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma (Miša Hromčik)
Lane je, naglašava Hromčik, 75 tona maka izvezeno za Slovačku sa banatskih polja, ali kao poluproizvod, očišćen samo od čaura jer se kao čist ne može izvoziti.
– Sve radimo po EU standardima a to, između ostalog, podrazumeva i da mak nema morfijuma – naglašava Hromčik. – Zbog klimatskih promena i sve nižih cena ratarskih kultura, okrenuli smo se proizvodnji maka. Ali smo se prvo povezali sa maticom Slovačkom, od njih smo čuli priču i pokrenuli posao koji se pokazao kao odličan izbor, zbog sigurnog tržišta i dobre cene.
Hromčik naglašava da se samo od gajenja maka ne može živeti, pa se bavi ratarenjem, ali i povrtarstvom. Seje i paradajz, italijansku sortu na otvorenom polju na 60 ari, sa kojih skine crvenog zlata od 20 do 25 tona. – Rasađujem ga, navodnjavam i prerađujem da mi ne bi bilo dosadno tokom leta jer taman kada završim s makom, kreće pravi posao oko paradajza. Posao sam dobro razradio, tako da sve što bude u flaši prodam iz cuga.
Po njegovim rečima, prosečna cena maka je dva evra, ali može da bude i viša. – To zavisi od berzanskih kretanja, čije izveštaje dobijamo tokom godine. I to je malo uticalo da se opredelimo za mak jer smo ovde, trgujući sa ratarskim kulturama, zavisili od nakupaca.
Po hektaru se, kaže Hromčik, može dobiti pola tone do 900 kilograma, u zavisnosti od klime, mak voli peskovita i suva zemljišta. – Lane je godina trebala da bude rekordna, a bila je prosečna, a pretprošle je bila sušna pa ispala rekordna.
