Naučnici iz celog sveta udružuju snage kako bi postigli nešto što je do pre nekoliko godina delovalo nemoguće – oživljavanje tasmanijskog tigra, poznatog i kao tilacin. Zahvaljujući radu istraživača iz kompanije Kolosal Biosajans, skoro potpun genom ove izumrle životinje je sastavljen, što otvara vrata za potencijalni povratak ove vrste u prirodu.
Genetsko oživljavanje uz pomoć naprednih tehnologija
Istraživači su do sada uspeli da sastave najkompletniji genom tasmanijskog tigra, koristeći ostatke glave stare 110 godina, koja je bila izvanredno očuvana u etanolu. Ovo im je omogućilo da rekonstruišu ne samo većinu DNK sekvence, već i nizove RNK, koji otkrivaju koji su geni bili aktivni u različitim delovima tela kada je životinja uginula.
Prema rečima Endrjua Paska, profesora genetike sa Univerziteta u Melburnu, ovaj uspeh je bio ključan u naporima da se tasmanijski tigar vrati u život. On naglašava da je ovako očuvan genom prava revolucija u svetu genetike, jer je pokazao da je moguće dobiti “fenomenalan genom iz starih uzoraka”.
Tilacini, poslednji put viđeni 1936. godine, bili su vršni predatori u svom ekosistemu na Tasmaniji. Ova životinjska vrsta imala je kritičnu ulogu u održavanju ravnoteže u prirodi, a njen nestanak ostavio je ekosistem bez značajnog predatora.
“Genom pruža potpuni nacrt za oživljavanje ove vrste,” rekao je Pask, dodajući da je visok kvalitet ovog genetskog materijala od suštinskog značaja za dalji napredak u oživljavanju tilacina.
Genom tasmanijskog tigra je sličan ljudskom, sa tri milijarde baznih parova nukleotida koji čine osnovu DNK. Iako je genom gotovo kompletan, još uvek postoje praznine koje naučnici planiraju da popune daljim istraživanjima u narednim mesecima.
Zahvaljujući fragmentima RNK pronađenim u sačuvanoj glavi, istraživači su u stanju da otkriju koje su funkcije bile aktivne u različitim tkivima dok je tilacin bio živ. To im pomaže da razumeju kako je ova životinja mirisala, videla i osetila svet oko sebe, kao i kako je njen mozak funkcionisao.
RNK, za razliku od DNK, mnogo je nestabilnija i podložnija oštećenjima tokom vremena. Ipak, očuvanje ovih fragmenata pružilo je naučnicima neviđeni uvid u biologiju tilacina, što će im omogućiti da razviju tačniju sliku o tome kako je ova životinja živela.
Sa sve većim napretkom u oblasti genetike i veštačke reprodukcije, svet je bliži nego ikada pre oživljavanju izumrlih vrsta, a tasmanijski tigar mogao bi biti prva životinja koja će se vratiti iz prošlosti u blistavu budućnost.
