Proleće 2025. godine nije bilo naklonjeno pčelarima u čačanskom kraju, jer su kišni dani i nestabilni vremenski uslovi ozbiljno ugrozili bagremovu pašu. Ove godine, pčelari su se suočili sa velikim izazovima, a mnogi ističu da je ovo loše vreme samo nastavak problema koji je započeo još prošle godine.
Slabiji prinosi i problemi sa izimljavanjem pčela
Prema rečima Tiosava Salemovića, iskusnog pčelara i voćara iz čačanskog sela Lipnica, situacija na terenu nije optimistična. „Prošle godine smo imali slabiji prinos, a to se direktno odrazilo na izimljavanje pčela, a potom i na njihov razvoj. Bagremova paša, koja bi inače bila izuzetno važna, nije dala očekivane rezultate. Voćne paše praktično nije ni bilo,“ objašnjava Salemović, napominjući da iako pčele u njegovim društvima nastoje da opstanu, problemi se ne mogu zanemariti.
Nedostatak medonosnih biljaka i izazovi sa rojenjem
Iako su pčele u Lipnici pronašle polen i uspešno se razvijale, nedostatak bagremove paše stvara velike izazove. „Rojenje pčela postaje ozbiljan problem jer može oslabiti društva pred predstojeće paše. Ovaj proces je prirodan, ali ako uslovi nisu povolji, može imati negativne posledice po pčelarsku sezonu,“ dodaje Salemović. On takođe ističe da u ovom delu Srbije, pčelari imaju ozbiljne probleme sa nedostatkom livada koje su bogate medonosnim biljkama, jer su pogodne livade uglavnom na višim nadmorskim visinama, dok su ovdašnje livade slabije u tom pogledu.
Povećana saradnja između pčelara i voćara
Uprkos izazovima sa bagremovom pašom, postoji i pozitivna strana situacije. Voćari u čačanskom kraju sve više prepoznaju značaj pčela u poljoprivredi i postepeno podižu svest o zaštiti pčela. Salemović ističe da je saradnja između pčelara i voćara postala ključna za uspeh i očuvanje pčelinjih društava. „Važno je da voćari poštuju savete i prskaju insekticidima u večernjim satima kada pčele nisu aktivne. Takođe, uklanjanje korova iz voćnjaka takođe pomaže u održavanju zdravlja pčela,“ kaže Salemović. Ova međusobna saradnja je neophodna kako bi pčelari imali uslove za opstanak svojih društava i kako bi voćari imali kvalitetne uslove za svoj rod.
Vremenski uslovi i dalje igraju ključnu ulogu u oblikovanju pčelarske sezone. Čeka se procvat bagrema i nadmašenje trenutnih nepovoljnih uslova, ali pčelari moraju biti spremni na brzo prilagođavanje u slučaju da se situacija ne poboljša. „Mi, pčelari, stalno moramo biti spremni da reagujemo na promene. Ove godine, verovatno ćemo se okrenuti višim nadmorskim visinama ili čak suncokretovim pašama u Vojvodini,“ zaključuje Salemović.
