Sa klimatskim promenama koje sve više utiču na kvalitet meda, pčelari se suočavaju sa velikim izazovima. Dok su prošle godine bile sušne, što je značajno smanjilo prinos meda po košnici, sada se suočavaju sa još jednim ozbiljnim problemom – lažnim medom koji preplavljuje tržište. Prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, Saše Čolaka, ovaj fenomen postaje sve veća pretnja za kupce, koji se teško mogu zaštititi od prevare.
Zamke lažnog meda i zašto je teško prepoznati falsifikat
“Prošle godine nismo imali dovoljno meda, a posebno suncokretovog meda koji je postao pravi raritet”, kaže Čolak. “Suncokretovog meda su pčelari pre desetak godina imali po čak 87 kilograma po košnici, dok sada jedva dobijaju 22 do 25 kilograma.”
U svetlu ovih poteškoća, pčelari su suočeni sa tržištem na kojem lažni med preplavljuje pijace i prodavnice. Pčelari upozoravaju na prevarantske metode koje uključuju dodavanje različitih sirupa i aditiva u med, stvarajući proizvod koji je daleko od pravog prirodnog meda.
Kako prepoznati pravi med:
Jedan od najvažnijih saveta je da obratite pažnju na izgled meda. Kristalno čist i potpuno proziran med može biti znak da je reč o falsifikatu. Med koji je pravi obično ima prirodnu boju i gustinu, a u njega ne bi trebalo da bude dodan nikakav dodatni zaslađivač. “Jedini pravi način da se utvrdi da li je med autentičan je analiza u akreditovanoj laboratoriji”, naglašava Čolak.
Kada je u pitanju cena, pčelari upozoravaju da nizak trošak može biti siguran znak da nešto nije u redu. “Pravi med nikada ne može biti jeftin. Ako vidite med po ceni nižoj od 700 do 1.000 dinara, odmah posumnjajte na falsifikat”, dodaje Čolak. On objašnjava da je trenutna cena otkupa bagremovog meda oko 3,5 do 4 evra po kilogramu, a prodaja po ceni od 500 do 600 dinara po tegle jednostavno nije ekonomski izvodljiva.
Kako zaštititi potrošače i sprečiti prevaru?
Predsednik pčelarskih organizacija smatra da bi trebalo da se uvede sistematska kontrola firmi koje se bave proizvodnjom i pakovanjem meda, kao i ozbiljnije novčane kazne za prekršioce. “Novčane kazne treba da budu u milionima, jer lažni trgovci ostvaruju ogromnu zaradu, čime se stvara nelojalna konkurencija prema pravim pčelarima”, dodaje on.
Uvođenjem strožih zakona i obaveznih analiza, pčelari veruju da bi bilo moguće smanjiti broj lažnih proizvoda na tržištu. Takođe, Čolak napominje da bi se pravilnikom o medu trebalo precizirati koji se aditivi mogu smatrati falsifikatima, kao što su glukozno-fruktozni sirupi, dok dodavanje orašastih plodova, kandiranog voća ili lekovitog bilja u med ne bi trebalo da predstavlja prevaru jer je to jasno prepoznatljivo.
Opasnost lažnog meda za zdravlje potrošača
Lažni med ne samo da može ugroziti ekonomiju i tržište, već može imati ozbiljan uticaj na zdravlje potrošača. Pčelari ističu da ljudi često kupuju med kako bi poboljšali svoje zdravlje, ali kada kupe falsifikovani med, oni ne mogu očekivati nikakve zdravstvene koristi. Stoga je od esencijalne važnosti da se prepoznaju pravi proizvodi i da se zaštite kupci od loših proizvoda.
Prepoznavanje pravog meda na tržištu može biti izazov, ali uz pažljivost i edukaciju, potrošači mogu zaštititi svoje zdravlje. Pčelari insistiraju na zakonodavnim promenama koje bi omogućile strožu kontrolu i sankcionisanje onih koji se bave proizvodnjom falsifikovanog meda. U međuvremenu, važno je obratiti pažnju na oznake na deklaraciji i cenu, jer pravi med nikada ne može biti previše jeftin.
