Rasprava o ukidanju poreza otvorila nova pitanja
Najavljena mogućnost ukidanja poreza na penzije u Hrvatskoj izazvala je snažne reakcije među udruženjima penzionera, ekonomistima i političkim akterima, dok se u javnosti sve češće postavlja pitanje kome će ova mera zaista doneti korist. Iako se predlog predstavlja kao potez koji bi trebalo da popravi životni standard starijih građana, kritičari upozoravaju da stvarni efekti neće biti ravnomerno raspoređeni. Posebno se ističe činjenica da veliki broj penzionera neće dobiti ni minimalno povećanje mesečnih primanja.
Udruženje Blok umirovljenici zajedno (BUZ) ocenilo je da se iza politički atraktivne poruke krije model koji u najvećoj meri pogoduje građanima sa višim penzijama. Prema njihovim procenama, čak oko 700 hiljada penzionera ne bi imalo nikakvu finansijsku korist od ukidanja poreza, jer njihove penzije ne prelaze prag na koji se porez trenutno obračunava. Upravo taj podatak postao je centralna tačka polemike koja se poslednjih dana vodi u hrvatskoj javnosti.
Debata dolazi u trenutku kada se region suočava sa rastom troškova života, skupljom hranom, energentima i sve većim pritiskom na penzione fondove. Mnogi penzioneri već mesecima upozoravaju da im penzije ne prate realnu inflaciju, pa je svaka najava povećanja primanja dočekana sa velikim očekivanjima. Međutim, kako su detalji predloga počeli da izlaze u javnost, postalo je jasno da bi efekti mogli biti znatno manji nego što se prvobitno predstavljalo.
Ekonomisti podsećaju da su penzioni sistemi širom Evrope pod velikim pritiskom zbog starenja stanovništva i manjka radne snage. Upravo zato se svaka poreska intervencija pažljivo analizira, naročito kada postoji mogućnost da dodatno poveća jaz između građana sa nižim i višim primanjima. U slučaju Hrvatske, polemika se sada više ne vodi samo o porezu, već o pitanju socijalne pravičnosti i načinu raspodele budžetskog novca.
Ko bi dobio najviše novca posle ukidanja poreza
Prema podacima koje je izneo BUZ, oko 100 hiljada penzionera dobilo bi prosečno povećanje od približno pet evra mesečno, dok bi druga grupa od oko 100 hiljada građana imala rast penzije od oko deset evra. Iako se na prvi pogled može učiniti da je reč o pozitivnom pomaku, kritičari smatraju da takva povećanja ne mogu značajno promeniti kvalitet života penzionera koji već sada jedva pokrivaju osnovne troškove.
Sa druge strane, najveću korist imali bi penzioneri sa veoma visokim primanjima, uključujući bivše poslanike i funkcionere. U njihovom slučaju povećanja bi mogla da dostignu i oko 200 evra mesečno, što je izazvalo posebno negodovanje dela javnosti. BUZ tvrdi da se upravo taj deo priče često prećutkuje, dok se u medijskim nastupima naglašavaju pojedinačni primeri koji stvaraju utisak da će svi penzioneri imati značajnu korist.
Posebnu pažnju izazvao je podatak da se porez obračunava samo na deo penzije koji prelazi 600 evra. To praktično znači da svi oni čija su primanja ispod tog nivoa neće dobiti ni cent više. U zemlji u kojoj veliki broj starijih građana živi sa relativno skromnim penzijama, taj detalj postao je ključni argument protivnika predložene reforme.
Finansijski analitičari upozoravaju da se u političkim kampanjama često koriste proseci ili simbolični primeri koji ne prikazuju realnu sliku kompletnog sistema. U ovom slučaju, prosečno povećanje penzija bilo bi znatno manje nego što se može zaključiti iz pojedinih javnih nastupa. Zbog toga deo stručne javnosti smatra da bi transparentnije predstavljanje podataka moglo smanjiti nezadovoljstvo i sprečiti dodatne društvene podele.
Penzioneri upozoravaju na rast socijalnih razlika
Iz BUZ-a poručuju da bi ukidanje poreza bez dodatnih korektivnih mera moglo dodatno produbiti razlike među penzionerima. Oni tvrde da bi građani sa najmanjim primanjima praktično ostali na istom nivou, dok bi oni sa visokim penzijama dobijali značajno više novca svakog meseca. Takav scenario, kako navode, dugoročno može stvoriti osećaj nepravde među velikim delom starije populacije.
U saopštenju se posebno kritikuje način na koji se mera predstavlja javnosti. Prema njihovim rečima, politički marketing pokušava da stvori utisak da će svi penzioneri imati korist, iako brojke pokazuju potpuno drugačiju sliku. BUZ smatra da bi vlast istovremeno morala da ponudi i dodatni model pomoći za građane sa najmanjim penzijama.
Kao moguće rešenje predlaže se korekcija aktuelne vrednosti penzije, koja bi, prema njihovim procenama, trebalo da bude povećana sa sadašnjih 14,84 evra na približno 20 evra. Ta mera odnosila bi se na sve penzije obračunate po opštim propisima i mogla bi da ublaži razlike koje bi nastale ukidanjem poreza. Predstavnici udruženja tvrde da bez takvog balansiranja reforma neće imati socijalni karakter koji joj se trenutno pripisuje.
Pitanje penzija već godinama predstavlja jednu od najosetljivijih tema u regionu, jer direktno utiče na milione građana. Sve veći troškovi života, skupa zdravstvena zaštita i rast cena osnovnih proizvoda dodatno pojačavaju pritisak na starije stanovništvo. Upravo zbog toga će naredni potezi hrvatske vlade biti pažljivo praćeni, ne samo u Hrvatskoj, već i u drugim zemljama regiona koje se suočavaju sa sličnim problemima.
