Kontrola i bezbednost na prvom mestu
U Srbiji, kvalitet i bezbednost pilećeg mesa zavise od striktne primene definisanih procedura u celom proizvodnom lancu, od farme do stola, naglašeno je na panelu o poreklu, kvalitetu i bezbednosti mesa, koji je organizovala kompanija „Perutnina Ptuj Topiko”. Savremena proizvodnja podrazumeva stroge protokole, stalni nadzor stručnih timova i višestruke kontrole, čime se osigurava da meso koje stiže do potrošača bude nutritivno vredno, lako svarljivo i potpuno sigurno za konzumaciju.
U trenutku kada raste javna potreba za pouzdanim informacijama o uslovima uzgoja, higijenskim standardima i kontrolama u proizvodnji hrane, otvoren i argumentovan dijalog predstavlja ključni korak u jačanju poverenja između potrošača i industrije. Stručnjaci naglašavaju da su neproverene informacije i mitovi o piletini često izvor nepotrebnog straha, pa je edukacija građana i dostupnost pouzdanih podataka od izuzetnog značaja.
Mitovi o hormonima i veterinarskim lekovima
Doktor Branko Velebit sa Instituta za higijenu i tehnologiju mesa ističe da su priče o preteranoj upotrebi hormona u proizvodnji piletine neutemeljene.
„Ozbiljni proizvođači kontinuirano ulažu u programe samokontrole i nezavisne provere, uz državni nadzor, kako bi sprečili prisustvo nedozvoljenih supstanci i mikroorganizama. U pogledu tragova veterinarskih lekova i pesticida, nemamo veće probleme”, rekao je Velebit.
Stručnjak naglašava da su prioritet u kontroli mikrobiološki hazard, poput salmonela i kampilobaktera, i da je srpski zakonski okvir u pogledu tolerancije na antibiotike stroži od evropskog.
„Jedna od najčešćih zabluda je da je piletina puna hormona i da je ne treba davati deci. To jednostavno nije tačno i ove tvrdnje nemaju naučnu osnovu”, istakao je Velebit.
Zašto hormoni nisu opcija u modernoj proizvodnji
Velebit objašnjava da je industrija još sedamdesetih koristila stimulator rasta, ali su ti hormoni kasnije zabranjeni jer su štetno uticali na ljudsko zdravlje. Danas je njihova upotreba potpuno zabranjena, a proizvođači ne koriste hormone jer imaju na raspolaganju genetski selektovane brojlere koji prirodno dosežu potrebnu težinu u roku od četiri do sedam nedelja. „Zašto bi industrija rizikovala reputaciju koristeći hormone kada su dostupne potpuno sigurne i prirodne metode?”, naglasio je Velebit.
Ovaj pristup potvrđuje i etičku i ekonomsku logiku proizvodnje, jer savremeni potrošač traži meso koje je bezbedno, kontrolisano i sa poznatim poreklom, a proizvođači su svesni da bi upotreba hormona ugrozila poverenje kupaca.
Nutritivna vrednost i značaj za potrošače
Prosečna potrošnja pilećeg mesa u Srbiji prošle godine iznosila je 20,75 kilograma po stanovniku, što je značajan rast u odnosu na prethodnu deceniju. Nutricionisti ističu da je piletina bogat izvor bioraspoloživih proteina, vitamina B, cinka i selena, što je važno za decu, trudnice i sportiste.
Ana Todorović, nutricionista, dodaje da je edukacija o pravilnom čuvanju i upotrebi pilećeg mesa ključna za očuvanje zdravstvene bezbednosti. „Pileće meso je lako svarljivo, bogato nutrijentima i idealno za svakodnevnu ishranu. Uz odgovarajuće skladištenje i pripremu, predstavlja siguran i zdrav izbor za celu porodicu”, istakla je Todorovićeva.
Od farme do stola: sistem koji garantuje kvalitet
Višnja Avdalović, rukovodilac kontrole kvaliteta u kompaniji „Perutnina Ptuj”, naglašava da je odgovornost industrije prisutna na svakom koraku proizvodnog procesa. „Kontrola kvaliteta nije samo poslednja karika, već kontinuirani sistem koji garantuje da će do potrošača stići siguran i kvalitetan proizvod. Svaki komad mesa nosi pečat tog zalaganja”, rekla je Avdalović.
Ovakav sistem omogućava da pileće meso u Srbiji bude pouzdana i nutritivno vredna namirnica, dok se istovremeno gradi poverenje potrošača u domaću industriju i standarde koji se primenjuju na farmama i u preradi mesa.
