Pametni telefoni poslednjih godina postaju jednostavniji za popravku zahvaljujući novim evropskim pravilima koja proizvođače obavezuju na veću dostupnost rezervnih delova i servisnih informacija. Ipak, i pored napretka, mnogi korisnici i dalje odustaju od popravke jer troškovi često ostaju previsoki u odnosu na vrednost samog uređaja. Produženje životnog veka elektronike postalo je jedno od važnih pitanja za potrošače i zaštitu životne sredine.
Analiza evropskog potrošačkog udruženja BEUC pokazala je da su korisnici sve zainteresovaniji za proizvode koji mogu duže da traju i koji se mogu popraviti umesto odmah zameniti novim. Veliki broj građana spreman je da plati više za uređaje koji imaju dostupne delove, jasna uputstva i mogućnost reciklaže. Takav trend pokazuje promenu navika potrošača koji sve više obraćaju pažnju na održivost.
Istraživanje je obuhvatilo poređenje mogućnosti popravke pametnih telefona sa drugim tehničkim uređajima koji još nisu obuhvaćeni istim propisima. Rezultati pokazuju da telefoni danas imaju bolju dostupnost delova i više informacija za servisere nego ranije. Međutim, sama dostupnost popravke ne znači mnogo ukoliko cena zahvata ostane previsoka za prosečnog korisnika.
Najskuplji delovi često čine popravku neisplativom
Iako je servisiranje telefona olakšano, najveća prepreka za mnoge vlasnike ostaje cena rezervnih delova. Kod pojedinih modela pametnih telefona zamena ekrana može koštati i do 400 evra, što predstavlja značajan deo originalne kupovne cene uređaja. Zbog toga mnogi korisnici procenjuju da im je isplativije da kupe novi telefon nego da popravljaju postojeći.
Sličan problem postoji i kod drugih elektronskih uređaja. Analiza je pokazala da kod baterijskih usisivača zamena baterije može koštati više nego sam uređaj, zbog čega servisiranje gubi ekonomsku opravdanost. Takva situacija dodatno podstiče potrošače da pokvarene proizvode zamene novim, umesto da ih popravljaju.
Stručnjaci upozoravaju da visoki troškovi popravki stvaraju problem i sa ekološkog stanovišta. Svaki uređaj koji se prerano odbaci povećava količinu elektronskog otpada i zahteva novu proizvodnju. Duža upotreba postojećih uređaja mogla bi da smanji pritisak na resurse i istovremeno donese uštede građanima.
Potrošači traže šira pravila za sve uređaje
Predstavnici BEUC-a smatraju da su nova pravila Evropske unije važan korak, ali da nisu dovoljna. Prema njihovim ocenama, mogućnost jednostavne popravke trebalo bi proširiti i na druge proizvode poput računara, štampača, električnih bicikala i kućnih aparata. Cilj je da proizvođači budu obavezni da obezbede rezervne delove i omoguće pristup servisnim informacijama.
Nova pravila o ekodizajnu i energetskom označavanju pametnih telefona primenjuju se od 2025. godine i uvode dodatne obaveze za proizvođače. One uključuju dostupnost određenih delova, jasnije informacije o servisiranju i veću transparentnost cena. Potrošači bi tako trebalo lakše da procene da li se popravka finansijski isplati.
Ipak, tržište pokazuje da sama regulativa ne rešava sve probleme. Ako su rezervni delovi preskupi ili teško dostupni, korisnici će i dalje birati kupovinu novog uređaja. Budućnost održive elektronike zato neće zavisiti samo od zakona, već i od spremnosti proizvođača da razviju modele koji omogućavaju jednostavnije, jeftinije i dugotrajnije korišćenje proizvoda.
