Nepažnja vozača i neadekvatna infrastruktura ključni faktori
Tokom letnjih meseci, na ulicama Srbije primećen je zabrinjavajući porast stradalih biciklista u saobraćaju, što je uzrokovalo brojne nesreće sa teškim posledicama. Prošlog ponedeljka, u tri saobraćajne nesreće u samo nekoliko sati, nastradala je jedna žena, dok su dva muškarca zadobila teške povrede opasne po život.
Prva nesreća dogodila se u Zrenjaninu, gde je život izgubila 67-godišnja žena. U istom danu, u Beogradu i Blacu, dva biciklista stara 40 i 43 godine zadobila su ozbiljne povrede, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Leto – opasno vreme za bicikliste
Letnji period, kada se bicikli najviše koriste, često dovodi do povećanog broja nesreća. Visoke temperature negativno utiču na vozače svih vozila, smanjujući koncentraciju i usporavajući reflekse. Prema podacima, prošle godine u Srbiji je stradalo 46 biciklista, dok je oko 1.400 povređeno – što predstavlja porast od 24% u odnosu na prethodnu godinu. Svake godine, u proseku 50 biciklista izgubi život, dok ih više od 1.000 zadobije teže ili lakše povrede.
Neadekvatna pažnja vozača i nedostatak biciklističkih staza
Glavni uzrok nesreća je nepažnja vozača automobila, koji bicikliste ne doživljavaju kao ravnopravne učesnike u saobraćaju. Biciklističke staze su često nepostojeće u mnogim naseljenim mestima, što bicikliste primorava da koriste kolovoz, gde su izloženi većem riziku. Umesto da budu ravnopravni, često su tretirani kao smetnja.
Prema rečima Branka Stamatovića, direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, dvotrećinska većina stradalih biciklista nastrada jer ih je vozilo sustiglo sa leđa. Ove nesreće se najčešće dešavaju tokom leta, od maja do oktobra, kada su biciklisti najaktivniji.
Bezbednost biciklista – zanemareni faktori
Nažalost, mnogi biciklisti ne vode dovoljno računa o svojoj bezbednosti. Kacige i druga zaštitna oprema, poput fluorescentnih prsluka, retko se koriste, iako su ključni u sprečavanju težih povreda. Biciklisti često voze i bez osvetljenja, što dodatno povećava rizik od nesreća u uslovima smanjene vidljivosti.
Opasnosti vožnje pod dejstvom alkohola
Još jedan zabrinjavajući trend je vožnja bicikla pod uticajem alkohola. Prema izjavama policije, godišnje se sankcioniše preko 2.500 biciklista zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Ovaj problem postaje sve izraženiji, a broj nesreća sa ovakvim uzrocima raste.
Kao i vozači automobila, i biciklisti često voze pijani, kažu u policiji. Godišnje postoji preko 2.500 sankcionisanih vozača bicikla koji su isključeni iz saobraćaja jer su bili pod dejstvom alkohola.
Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije, ističe da je obavezno nošenje kacige jedan od ključnih faktora za preživljavanje u nesrećama. Damir Štajner, šef misije Olimpijskog tima Srbije, potvrdio je da mu je kaciga spasila život u ozbiljnoj nesreći.
Preporuke stručnjaka
Stručnjaci apeliraju da nošenje zaštitne opreme mora postati obavezno među biciklistima. Pored kacige, važan je i fluorescentni prsluk, kao i adekvatno osvetljenje na biciklu, posebno u noćnim uslovima. Ove mere značajno smanjuju rizik od nesreća i doprinose većoj bezbednosti u saobraćaju.
