Nesanica je poremećaj spavanja, ukoliko nedostatak sna traje najmanje sedam dana. Normalno je da se spava od šest do osam sati, a spavanje kraće od šest sati tokom sedam noći je – nesanica.
Pojam insomnije je pojasnila šef Odseka za reaktivna stanja i intervencije u krizi Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine dr Branislav Šakić.
Pacijenti koji se bore sa nesanicom prvo se leče u ambulanti Klinike, a ukoliko to ne daje rezultat, onda ih prime na bolničko lečenje.
– Od pet do sedam odsto svih pacijenata koji se leče na našem Odeljenju su bolnički pacijenti, a oko 90 odsto njih zbrinjavamo ambulantno. Godišnje je reč od 30 do 50 osoba koji zahtevaju hospitalno lečenje – navodi dr Šakić.
Uzroka za nastanak nesanice je mnogo. Dr Šakić navodi da poremećaj spavanja, i insomnija i hipersomnija, može da bude simptom mentalnog poremećaja, i to depresije. Uzrok mogu da budu i anksiozni poremećaji praćeni poremećajem spavanja, akutni ili hronični stres, bipolarni poremećaji, psihotični poremećaji, loše navike, kao što su unošenje veće količine kofeina, nikotina, alkohola.
Rizična zanimanja
Po rečima dr Branislava Šakića, rizična zanimanja koja mogu da utiču na nastanak nesanice su medicinski radnici, profesionalni vozači, ljudi koji rade u smenama. I, naravno, sva zanimanja gde su ljudi pod hroničnim stresom.
Mogu uzrok da budu i kardiovaskularne bolesti, hipertenzija ili konzumiranje određenih lekova koji mogu da poremete spavanje. Tu su i loša higijena spavanja, neredovan odlazak na spavanje, uzimanje velike količine hrane pre odlaska u krevet, rad u noćnim smenama, putovanja, kao i gojaznost, jer sužava ždrelo…
– Nesanica je bolest modernog doba i svaka treća osoba će tokom života nekad imati nesanicu, a između 20 i 40 odsto ljudi će imati nesanicu tokom života jednom ili više puta. Može čak da se kaže da vlada epidemija nesanice – istakao je dr Šakić.
Problem je što se ljudi koji pate od insomnije javljaju tek nakon pokušaja samolečenja, i to po pravilu lekovima za smirenje, upozorava dr Branislav Šakić
Po njegovim rečima, problem je i što se ljudi koji se suoče sa insomnijom ne javljaju u kliniku na vreme, već tek nakon pokušaja samolečenja, i to po pravilu lekovima za smirenje. Stoga je, upozorava dr Šakić, došlo do masovne zloupotrebe tih lekova za smirenje.
– Piju se i čajeve i suplementi, razni preparati. I tek kada uvide da to ne daje rezultate, tek onda nam se pacijenti jave. A i tada neki nam se jave odmah, a neki tek nakon pet-šest meseci – naglašava dr Šakić. – Problem je nesanica koja drugo traje, više od mesec dana, i kad se ne reaguje na terapiju. To je simptom druge bolesti, mentalne ili fizičke, kao što je, na primer bolest štitne žlezde.
Lečenje nesanice zavisi od njenog uzroka. Ako je druga bolest uzork, onda se ta bolest prvo leči i lečenje traje dok dok se ta bolest ne izleči.
– Najvažnije je da se promene životne navike, da postoji adekvatna higijena spavanja i kontrolisano uzimanje lekova – ističe dr Šakić. – Nažalost, ima i onih koji godinama pate od nesanice i pored ambulantnog lečenja. U tim slučajevima treba da se promeni terapija ili da se postavi dodatna dijagnoza.
