Pekari traže višu cenu zbog poskupljenja sirovina i troškova, ali građani strahuju od daljih udara na budžet
Cena vekne narodnog hleba „sava”, koja trenutno iznosi 59 dinara, mogla bi da poraste na 62 ili čak 65 dinara krajem marta. Ovu promenu predlaže Unija pekara Srbije, koja u saradnji sa predstavnicima Vlade Srbije razmatra novo poskupljenje zbog povećanih troškova proizvodnje.
Kako ističe Zoran Pralica, predsednik Unije pekara, ključni razlog za ovaj zahtev leži u rastu cena pšenice, koja sada košta između 22 i 25 dinara po kilogramu, što automatski povećava i cenu brašna – osnovne sirovine za hleb.
Poskupljenja ne staju
Osim vekne narodnog hleba, porast cena bi mogao zahvatiti i peciva, ali selektivno. Prema rečima Pralice, najveći udar biće na popularna peciva poput filovanih testa sa namazima i suhomesnatim proizvodima, dok bi manje traženi proizvodi mogli zadržati trenutne cene.
U novosadskim pekarama već sada vekna običnog hleba od 500 grama košta 90 dinara, kifla i pereca 70 dinara, dok su burek i mini-pice čak 200 do 230 dinara. Sa novim poskupljenjem, pekarski proizvodi bi mogli postati luksuz za mnoge građane sa niskim primanjima.
Šta ovo znači za građane?
Dok pekari pravdaju povećanje cena rastom troškova poslovanja, građani se suočavaju sa još jednim udarom na kućni budžet. Za porodice sa skromnim primanjima, gde se hleb kupuje svakodnevno, čak i nekoliko dinara više po vekni predstavlja značajno opterećenje.
Mnogi već sada biraju najjeftinije opcije u pekarama ili se okreću domaćem pečenju hleba, ali i tu je problem – cena brašna, kvasca i struje takođe raste. Penzioneri, porodice sa više dece i socijalno ugroženi građani biće najviše pogođeni, jer im je hleb osnovna namirnica.
U uredbi nema više brašna iz Robnih rezervi
Vlada Srbije je odluku o ograničavanju cene hleba donela pre gotovo tri godine, kako bi sprečila velike poremećaje na tržištu i očuvala životni standard stanovništva.
U izmenjenoj Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, od 1. juna 2024. godine, ne nalazi se više odredba o prodaju brašna iz Robnih rezervi po povlašćenim cenama pekarima.
Pralica napominje da, iako Uredba još važi, pekari imaju pravo da sa predstavnicima vlade dogovaraju novu ceni.
Uredbom je, između ostalog, propisano da su trgovci u maloprodaji obavezni da u dnevnoj nabavci svih vrsta hleba imaju najmanje 30 odsto vekni od brašna T-500.
Da li je cena i dalje najniža u regionu?
Predstavnici pekara ističu da je cena narodnog hleba u Srbiji još uvek najniža u poređenju sa susednim zemljama. Dok u Hrvatskoj vekna košta između 140 i 180 dinara, a u BiH oko 120 dinara, srpski građani i dalje plaćaju manje. Međutim, treba uzeti u obzir i razlike u prosečnim platama i životnim troškovima, koji su u nekim susednim državama viši nego u Srbiji.
Problemi u pekarskoj industriji
Pralica naglašava da pekarska industrija ne posluje lako. Troškovi energije, zakupa lokala i plata radnika stalno rastu. Plata trgovkinja u pekarama, koja je pre tri godine bila oko 35.000 dinara, sada iznosi između 80.000 i 100.000 dinara, dok stručni pekari mogu zarađivati i do 200.000 dinara.
Ipak, opstanak malih pekara postaje sve teži, jer promet opada, a kvalifikovana radna snaga se teško pronalazi. Najbolje prolaze pekare blizu škola i kancelarija, dok su druge u rizičnoj zoni zatvaranja.
Sa novim poskupljenjem hleba i peciva, nameće se pitanje dokle će građani moći da podnesu stalna povećanja cena osnovnih namirnica i da li država može učiniti nešto da zaštiti najugroženije slojeve stanovništva.
