Kalendar posnih slava povećava interesovanje za ribu
Ostalo je još nekoliko dana do početka božićnog posta, ali potražnja za svežom i pečenom ribom već beleži značajan porast. Razlog je specifičan raspored ovogodišnjih posnih slava, koje su više naklonjene proizvođačima i trgovcima, pa su se trpeze gotovo svuda bogatije napunile ribljim specijalitetima.
Cene se uglavnom nisu menjale u odnosu na prošlu godinu, a najtraženiji su i dalje šaran, pastrmka i oslić. Svež šaran se prodaje od 600 do 750 dinara po kilogramu, dok šnicla od šarana može dostići i duplo veću cenu. Kečiga se prodaje po 1.800 dinara, skuša od 900 do 1.200 dinara, pastrmka od 700 do 750 dinara, dok je oslić najpovoljniji i može se kupiti i za 500 dinara.
Riblje trpezarstvo i ketering usluge
„Još prošle nedelje smo imali gužvu jer je Aranđelovdan bio u petak. Mnoge porodice su ovu slavu obeležile posnom trpezom, a najveće interesovanje očekujemo u decembru,“ kaže vlasnik ribarnice na Vidikovcu.
Mnoge ribarnice danas funkcionišu i kao ketering servisi, nudeći pečenje i čišćenje ribe, ali i gotove riblje specijalitete po višim cenama. Na primer, riblja čorba košta od 600 do 700 dinara, oslić pečeni od 1.300 do 1.600, filet pastrmke i do 3.500, a skuša i do 3.800 dinara.
Trgovci takođe koriste period pred post kako bi na akcijama istakli ribu, posebno šarana, koji služi i kao mamac za kupce u velikim marketima.
Sezona obećava, ali domaći proizvođači se suočavaju s izazovima
Prema rečima Kruma Anastasova, predsednika Grupacije za ribarstvo PKS i direktora ribnjaka „Kapetanski rit“, sezona prodaje ribe je već u punom jeku. Posne slave ove godine podstiču raniji početak prodaje, što daje dodatni impuls tržištu.
„Cena se nije bitnije menjala u odnosu na prošlu godinu, iako su troškovi proizvodnje porasli. S obzirom na konkurenciju iz uvoza i subvencije u regionu, naše cene su stabilne, ali ne odražavaju realno stanje,“ ističe Anastasov.
Srednja veleprodajna cena šarana trenutno je od 420 do 440 dinara bez PDV-a, dok je uvoz šarana u prvih osam meseci godine dostigao vrednost od dva miliona evra. Anastasov naglašava da se domaći proizvođači suočavaju s problemima zbog subvencionisanog uvoza i niske kupovne moći potrošača, što smanjuje površine pod šaranom u Srbiji u odnosu na period pre 15 godina.
Domaća riba kao kvalitetan izbor
Proizvođači ističu da bi domaća riba trebalo da bude prepoznata kao kvalitetan brend, koji bi se konzumirao tokom cele godine, a ne samo u periodu posta. Za razliku od uvozne smrznute ili rashlađene ribe, ona je sveža i nutritivno bogatija.
„Potrošači treba da prepoznaju vrednost domaćeg šarana, pastrmke i skuše. Nažalost, resorno ministarstvo posvećuje malo pažnje ribarstvu, što dodatno otežava razvoj sektora,“ zaključuje Anastasov.
Sezona ribe obećava, potražnja raste, ali izazovi ostaju: domaći proizvođači balansiraju između konkurencije iz uvoza, povećanih troškova i potrebe da očuvaju kvalitet za potrošače.
